Vrednost šume nije samo u drvnoj masi i zemljištu već u opštoj korisnosti njene funkcije. Znate li koliko to vredi?
Da vam prozborim o našim šumama, da vam pokažem njihovu važnost za naš život, za naše zdravlje, za svekoliku našu radnju i promišljenost, a to činim u nadi da će se o našim šumama mnogo više i ozbiljnije promišljati! Ovako je davne 1870. godine razmišljao i govorio veliki prirodnjak Josif Pančić upozoravajući na sve opasnosti koje vrebaju od uništavanja prirodnog blaga. Koliko su pokoljenja imala sluha za njegovo upozorenje ilustruje podatak da je od tada pa do danas uništeno preko 800.000 hektara.
Širenje urbanih područja, degradacija zemljišta, seča i veliki broj drugih faktora podstiču eroziju zemljišta, prave prostor bujicama koje odnose zemljište, a sve to zajedno degradira stara i stvara nova klizišta.
Šumovitost u Srbiji je oko 30 odsto, a polovina od ukupnih površina su državne. Da bi se povećao taj procenat, ono što treba da se uradi je da se na terenu definiše gde se sve može pošumljavati, kao na primer, zapuštene livade, zemljište šeste, sedme klase, šikare, smatra šef Šumske uprave Valjevo Srđan Živić.
"U državnim šumama smanjili smo bespravnu seču na najmanju moguću meru. Ranije je to bilo od dve do tri hiljade kubika na godišnjem nivou, sada je to neuporedivo manje. Problem su private i pre tridesetak godina na prste jedne ruke mogli su se izbrojati zahtevi za doznake stabala za seču. Trebalo je 10 godina da bi se to dovelo u red, a inače, u privatnim se sada godišnje poseče oko 37.000 kubnih metara drveta", kaže Živić.
Prema rečima Živića, i dalje ima onih koji će poseći određeni broj kubika za grejanje, ali to nije ni izbliza onome što se dešava, a to je pravo pustošenje šuma.
"Veliki problem je nelegalna seča na velikim površinama. Imali smo priliku da vidimo u Lazarevcu da je posečeno pet hektara. E, u takvim slučajevima mi ne možemo sami ništa da uradimo. U takvim slučajevima mi podnosimo prijavu policiji, ali svi državni organi moraju biti uključeni, da bi se tako nešto sprečilo."
Po sistematizaciji, šumara ima dovoljno, taj broj tehnički može da pokrije teren na kome se gazduje šumama, ali kako ističe Živić, ključno je pitanje postoji li politička volja da se zaustavi bespravna seča na velikim površinama.
"Prvo što treba je politička volja. Hoće li ili neće da zaustave to. Po Zakonu o šumama, vrednost šume je vrednost drvne mase, zemljišta, ostalih proizvoda i vrednost njene opšte korisne funkcije. I kad mi pričamo o opštoj korisnosti šuma, pitaju nas, a šta ti je to. Amerikanci su pokušali da izračunaju kolika je to vrednost i došli su do zaključka da je kod bukovih vrednost opšte korisne funkcije 83 puta veća od vrednosti drvne mase", opisuje naš sagovornik i dodaje - kad bi se kod nas uradila ta procena, drugačiji bi iznos štete za bespravnu seču bio.
"E, kada se to bude radilo, dobro će se zamisliti onaj ko pustoši", napominje Živić.
Da bi se povećala šumovitost na 41 odsto koliko predviđa prostorni plan, mora dosta toga da se uradi. Ako bi se sadašnjim tempom nastavilo, bile bi potrebno više od 200 godina da se to dostigne.
"Nije dovoljno napisati, šta treba i koliko treba. Moraju se obezbediti sadnice i moraju postojati rasadnici, a mi već sada imamo manjak sadnica i mora biti ljudi koji će ih posaditi. To što neki političar dođe u park, pa dovede deset kamera i posadi pet sadnica, pa kaže evo mi podržavamo pošumljavanje, to nije to. To se radi na planini. Veliki je posao i put od rasadnika do same sadnje."
Na teritoriji koju pokriva Šumska uprava Valjevo u poslednjih pet godina posađeno je pola miliona sadnica, ali nisu pošumljavane goleti, već se radilo o saniranju štete nastale zbog klimatskih promena.
Ako bi se konstantntno povećavale površine pod šumama mogli bi da budu umanjeni efekti staklene bašte, kao i negativni efekti eolske i vodne erozije.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
