Živinarstvo: koncept od njive do viljuške

U poređenju sa drugim granama industrije prerade mesa, živinarska industrija ima mnogo prednosti. Jedna od njih je najmanja količina sirovina potrebnih za tov pilića u odnosu na druge domaće životinje. U govedarstvu je za uzgoj jednog kilograma mesa potrebno osam kilograma sirovina. Za tov svinje, tri kilograma. Ove prerade mesa će zbog će zbog intenzivnijeg korišćenja stočne hrane teže doći do sirovina.

Zašto je živinarstvo u Srbiji komplikovano?

Stručnjaci kažu da je živinarska proizvodnja kod nas, iz više razloga, komplikovana. Proizvođači kao da uvek hodaju po ivici žileta jer su na granici ekonomičnosti proizvodnje. Tokom godine beleže se velika variranja. Tu se pre svega misli na otkupne cene mesa i jaja. Troškovi proizvodnje su izuzetno visoki u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Zbog toga nismo konkurentni.

Slabo je iskorišćen i genetski potencijal roditeljskih jata, nekada svega 50 odsto. To utiče na cenu jednodnevnih pilića. Ona neretko može da bude i najskuplja u okruženju.

Seoska domaćinstva i male farme zastupljene su više od 50 odsto u proizvodnji mesa. Među malim farmama postoje porodične farme koje su dobro organizovane i dobro posluju. One su često oslonjene na velike sisteme u vidu kooperacije. Ali, postoji i veliki broj ovakvih farmi koje nisu registrovane i koje čine nelojalnu konkurenciju.

Ako se govori o velikim farmama, one su u procesu tranzicije prolazile kroz različite oblike vlasništva. Njihov broj se bitno smanjio, jer su mnoge propale. Neke od njih su promenile vlasnika i još uvek posluju. Često je to u uslovima nelojalne konkurencije od strane malih neregistrovanih farmi, uvozom pilića i prerađevina od živinskog mesa nelegalnim kanalima što dovodi do ponude proizvoda po nerealno niskim cenama i slično.

Piletina sve traženija na svetskom i evropskom tržištu

Danas je po potrošnji piletina na drugom mestu. Projekcije pokazuju da će udeo potrošnje živinskog mesa i dalje nastaviti rast. To ukazuje na prosperitet živinarske industrije. U EU u poslednjoj dekadi je najviše zabeležen rast potrošnje piletine, čak devet odsto. Predviđanja su da će se taj trend nastaviti i do 2020. godine. Konzumacija mesa u Evropi u poslednjih 10 godina beleži se u zemljama u kojima je i najveća proizvodnja. To su Francuska, Poljska, Engleska, Italija, Španija i Nemačka.

Zbog embarga prema Rusiji tržište EU preplavljeno je živinskim mesom. U Poljskoj se došlo do proizvodnje 1,5 miliona tona piletine godišnje. Slede je Mađarska i Italija. Potrošnja pilećeg mesa u Srbiji po glavi stanovnika je duplo manja od evropskog proseka.

Bez strogih kontrola i standardizacije kvaliteta nema uspeha

Veliki integrisani lanci istovremeno garantuju vrhunski kvalitet i nisku cenu, tvrdi Tibor Šimonka, predsednik uprave "Perutnine Ptuj":

"Integrisani proces proizvodnje podrazumeva proizvode od jaja do gotove hrane, njene kontrole i distribucije. Pilići se uzgajaju na farmama kompanije, ali i na farmama kooperanata kojih u Sloveniji ima 250. Približno 25 odsto biljnih sirovina za ishranu je vlastita proizvodnja na uglavnom iznajmljenoj državnoj zemlji. Ostatak stočne hrane proizvode firme ćerke u Srbiji, Hrvatskoj i

Evropsko živinarstvo podvrgnuto je strogim pravilima u smislu označavanja proizvoda, tržišnim standardima i stalnim poboljšavanjima bezbednosti proizvoda kroz celi prehrambeni lanac. Na taj način obezbeđen je maksimalan kvalitet proizvoda. Reč je o vertikalno integrisanom sistemu proizvodnje, tzv. KBS.

"Da bi sve funkcionisalo, imamo kontrolu kvaliteta u kojoj radi više od 50 ljudi. Sve počinje uziminjem uzorka na ulazu u svaku proizvodnu fazu. Imamo sopstvene laboratorije, mikrobiološke i hemijske. Dnevno uradimo više od 100 analiza", objašnjava direktorka službe kvaliteta i upravljanja okolinom Brigita Vindiš Zelenko.

Grupa novinara iz Srbije, koja je bila u Sloveniji na studijskom putovanju u sklopu projekta promocije kvalitetnog živinskog mesa EU porekla čula је i za postojanje potpuno nezavisne kontrole kvaliteta. Ona za svoj rad odgovara direktno predsedniku uprave. Svi zaposleni imaju edukaciju o kontroli kvaliteta, kako bi svako znao šta treba da prati na svom radnom mestu i šta treba da radi ako nađe neku nepravilnost.

Novi koncepti farmi

Ove farme su koncipirane tako da pile starije od 22 dana može izaći napolje u predviđeni otvoren prostor od 8 do 17 sati, u periodu od aprila do oktobra. Zimi izlaze sat kasnije. Prostor mora da zauzima 20 odsto ukupnog prostora za tov.

"Ovaj program se zove PPR, što znači prirodni uslovi za životinje. U štalama imaju više prirodne svelosti i 10 odsto prostorije opremljeno je tako da se pilići mogu penjati. To znači da oni imaju više slobode u kretanju. Kvalitet takvog mesa je bolji. Sve što je bliže prirodi, kvalitetnije je", objašnjava Igor Galić, stručni saradnik i dodaje:

Meso iz ovakvog uzgoja završava u Švajcarskoj, jer je ovaj koncept upravo i zaživeo u toj zemlji. Dokumentacija se vodi o svakom koraku. Osim početnog ulaganja, proizvodnja nije skuplja, a zbog više rada, kooperanti su nešto bolje plaćeni.

Legu i uzgajaju piliće u netaknutoj prirodi

Za razliku od drugih, "Pivka perutninarstvo" piliće leže i uzgaja u, kako kažu, netaknutoj prirodi. Uglavnom je reč o Vipavskoj dolini i Krasu. Sve je pod strogim nadzorom stručnjaka preduzeća i veterinarske službe i naravno ispunjava stroge uslove standarda kvaliteta različitih sertifikata među kojima se ističe po značaju ekološki sertifikat ISO 14001.

Član uprave Aleksander Debevec kaže da je za kvalitetno meso veoma važna ishrana životinja pravom smešom, a ona koju oni koriste je obogaćena Omega 3 kiselinama.

Foto: Jasna Bajšanski i Dejan Budić