Visoke temperature negativno utiču na krave - šta možete preduzeti?

Krave su veoma osetljive na visoku temperaturu i vlažnost vazduha tokom letnjih meseci. Ovi faktori deluju na smanjenje produktivnosti, manje mleka i prinos mesa, snižen je postotak gravidnosti, životinje pokazuju promene u ponašanju. Ekstremne vrednosti i dugo trajanje mogu izazvati uginuće.

Kada su izložene toplotnom stresu, životinje uzimaju manje količine hrane, traže hlad i mesta s dobrom ventilacijom, prestaju biti fizički aktivne, ubrzano dišu, znoje se, nemirne su, više se oglašavaju.

Ne podnose vrućinu

Temperature iznad 26 stepeni Celzijusa izazivaju stres, a najviše su pogođene mlečna goveda, bremenita i oteljena grla. Krave koje imaju mlade smanjuju laktaciju što se negativno odražava na rast i razvoj teladi. Kod raspona temperature od 27 do 32 stepena i povećane vlažnosti do 50 odsto pojačano se znoje, ubrzava im se disanje, manja je konzumacija hrane, postaju nervozne, a proizvodnja mleka se smanjuje za 10 odsto. Daljim rastom temperature izložene su još većem stresu, a proizvodnja mleka se smanjuje za 25 odsto. Grla u intenzivnom uzgoju su posebno osetljiva.

Potrebno im je obezbediti više vode za piće u vrelim letnjim mesecima. Prosečna potrošnja pri temperaturi od 20 stepeni Celzijusa je 82 litre, dok je na temperaturi od 35 stepeni skoro duplo veća i iznosi 145 litara po životinji. 

"Hlađenje" krava: Pazite kako postaviti ventilatore da ne bi došlo do oboljenja

Kada su na ispaši, potrebno im je obezbediti zaklonjena mesta ispod kojih će se moći skloniti u najtoplijem delu dana. Pojilice bi trebale biti u hladu. Kod životinja u štali je neophodna dobra ventilacija. Često se na savremenim farmama kombinuju ventilatori s prskalicama koji hlade i osvežavaju životinje.

Više temperature, više problema

Povećanje temperature može izazvati probleme kada je u pitanju kvalitet mleka. U sadržaju se povećava broj somatskih ćelija, a veći je broj životinja kod kojih dolazi do pojave mastitisa. Uslovi za rast i razvoj patogena su idealni, a životinjama koje su izložene stresu opada imunitet. Grla su podložnija pojavi raznih oboljenja.

Očekuje nas vrelo leto, grad i olujno nevreme

Povećava se brojnost slučajeva ruminalne acidoze. Smanjuje se unos hrane, ali se smanjuje i preživanje. Životinje postaju probirljive. Izbegavaju hranu koja izaziva fermentaciju i oslobađanje dodatne toplote. Menja se pH vrednost u organima za varenje.

Kako bi se to izbeglo potrebno je 40 odsto obroka dati u jutarnjim satima, do šest časova. Drugi deo obroka od 60 odsto daje se uveče od 20 do 22 časa. Hrana se ne sme nalaziti na suncu ili u pretoplom objektu. Krave će radije pojesti hladniju hranu.

Još jedan od problema je i to što se broj hromih goveda povećava, jer životinje više stoje pokušavajući da se tako hlade. Što je boja krava svetlija, to je veća opasnost od kancera kože.