Krave, svinje i ovce osvojile su neslavnu titulu najveće pretnje životnoj sredini.
Rudnici u Velsu, Belgiji, Nemačkoj i Poljskoj nekada su bila srca evropske industrije, definisali su način života, ali danas sve više propadaju ili su prenamenjeni u muzeje.
Dok se Evropa sprema da pređe na privredu koja je CO2 neutralna, uzgajivači goveda strahuju da ih čeka ista sudbina kao rudare. Poljoprivreda, poznato je, najviše je odgovorna za emisiju štetnih gasova, a jednim od najvećih krivaca prozivaju se upravo stočari.
"Potrošnja i proizvodnja govedine u zemljama sa visokim dohotkom morale bi da se smanje za 90 odsto ako želimo da izbegnemo sada već opasne klimatske promene i zadržimo globalno zagrevanje ispod dva stepena. Jedno je istraživanje pokazalo da kilogram ovakvog mesa stvara 27 kilograma štetnih gasova, dvostruko više od svinjetine i tri puta više od piletine“, poručio je istraživač sa Univerziteta Oksford, Marko Springman.
Krave, svinje i ovce osvojile su neslavnu titulu najveće pretnje životnoj sredini. Stočarstvo uništava tlo, doprinosi efektu staklene bašte, zagađuje izvore vode i zatire bioraznovrsnost, zaključak je to brojnih istraživanja koja su političari prihvatili i uvrstili u borbu protiv klimatskih promena.
Iako izveštaj ukazuju na to da se emisija štetnih gasova smanjila za petinu od 1990. godine, iz Brisela poručuju kako to nije dovoljno. Zabrinjavajući je i podatak kako se od 2012. godine čak vidi i mali porast.
Nije samo poljoprivreda kriva za emisije metana, tu su i fosilna goriva
Evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski nedavno je izjavio kako su u okviru Zelenog plana sve zemlje članice dužne smanjiti udeo stočarstva u poljoprivredi.
"Verujem da će stočarstvo iz godine u godinu sve više propadati. Nažalost, najviše će stradati mala gazdinstva i mi mali stočari, dok će se za velike uvek naći neki izgovor“, rekao je zabrinuto španski mlekar, Roman Santala.
Takođe, mnogi uzgajivači smatraju kako se ova industrija već dovoljno bori kako bi postala profitabilna, a da ih brojni propisi i zahtevi konstantno koče u tome.
Strategija "Od njive do trpeze" postavila je cilj da će do 2030. smanjiti udeo korišćenja đubriva za 20 odsto, ponajviše onog koji se koristi za proizvodnju hrane za životinje. Takođe, promoviše i ishranu sa što manje crvenog i prerađenog mesa.
"Radikalno smanjenje životinja, koje zauzima čak 68 odsto poljoprivrede, stvorilo bi prostore za dodatni uzgoj voća, povrća i proteinskih kultura“, ističe Springman.
Zbog klimatskih promena izbacili goveđe hamburgere s menija!
Priznaje i kako se nastoji pronaći metoda uzgoja koja bi odgovarala i ekolozima, ali i samim uzgajivačima.
"Svakako se treba udaljiti od intenzivne proizvodnje. Evropska komisija favorizuje model u kom su životinje slobodne na pašnjacima, jedu travu i ostale biljke koje nađu, a ne hranu punu pesticida. Trajni pašnjaci zadržavaju ugljenik u zemlji i to je način proizvodnje koji želimo da održimo i promovišemo“, pojašnjava istraživač.
Sve više ljudi širom sveta odlučuje se za smanjenje konzumacije mesa i mesnih prerađevina u ishrani, a zdraviji život, klimatske promene i prava životinja samo su neki od razloga.
Prema nevladinoj organizaciji "Vegenuary", u januaru ove godine čak preko 400.000 ljudi širom sveta odlučilo se na vegeterijanstvo.
"Do 2050. godine govedina će biti meso koje nećemo jesti svaki dan, pa ni po nedelju dana. Sve više dobija na popularizaciji i meso iz laboratorija, a prema pozitivnim komentarima ono bi u skorijoj budućnosti moglo postati svakodnevica svih nas“, rekla je Laura Veleslej, istraživač sa londonskog instituta "Chatham House".
Međutim, ima i stočara koji smatraju kako ovaj sektor ima budućnost i da neće proći kao rudari.
"Mislim da će uvek biti osoba koje će želeti da pojede meso i prepozna njegov kvalitet. Takođe, moramo napraviti sve što je u našoj moći kako ljudi ne bi osećali krivicu dok ga jedu“, zaključio je jedan uzgajivač.
Tagovi
Autorka
