Strukturna hrana De Heusa - predvidivost u proizvodnji i bolje zdravstveno stanje živine

Bolje zdravstveno stanje, manje uginuća, više jaja, više izleženih pilića, veća zarada, samo su deo benefita koje donosi primena strukturne hrane kompanije De Heus u ishrani koka nosilja i roditeljskih jata. Cilj je održati visoku proizvodnju u dužem vremenskom periodu i postizanje genetskog potencijala.

Na farmi "Šinković" u Bečeju roditeljska jata od polovine 2019. godine koriste upravo ovu hranu, a rezultati su, kažu, izvanredni. Trenutno imaju 65.000 roditelja u eksploataciji i 25.000 u odgoju.

Saradnja sa kompanijom De Heus je, napominju, vrlo korektna, ali priznaju da su na početku bili pomalo skeptični zbog same konzumacije, jer roditeljska jata imaju ograničen i restriktivan obrok da bi se pravilno razvijala i postigla kondiciju i konstituciju koja zadovoljava potrebe teškog hibrida ove "teške" rase.

"Nismo bili sigurni ni što se tiče homogenizacije hrane, da li će živina moći sve da pojede odjednom, ali kada smo probali, uverili smo se da to nije tačno. Rado konzumira tu hranu, pojede je u odgovarajućem vremenskom periodu", navodi veterinar na ovoj farmi Siniša Gvojić.

Pravilan razvoj digestivnog trakta i kvalitet živine

Ističe da je najveća prednost to što se, na ovaj način, postiže pravilan razvoj digestivnog trakta i dobija se konstantan kvalitet.

"Bezbednost hrane nam je na prvom mestu, a konstantni rezultati nam obezbeđuju opstanak na tržištu, što postižemo upravo ovakvom ishranom. Bolji rad digestivnog trakta, iskorišćavanje hrane i konstantna proizvodnja su glavni benefiti", napominje on.

Ova hrana, objašnjava, podseća po strukturi na onu iz prirode, pa je životinjama zbog toga i primamljiva.

"To je između peletirane i brašnaste, a kada bismo je poredili sa onom koju smo mi ranije pravili, možemo da kažemo da nema zanačajnijeg odstupanja, već je za nijansu bolja", ukazuje Gvojić.

Navodi da je tačno propisano koliko hibrid svake nedelje treba da pojede, a na svakih sedam dana se živina meri i, prema tome, se koriguje obrok.

"Gleda se veći broj faktora što se tiče nedeljnog prirasta, koliko su ostvarili telesne mase u poslednjih sedam dana, kako je raspoređeno jato. Ako kasne za tehnologijom podiže se obrok, ako su teži od tehnologije, onda se zadržava taj obrok i sledeće nedelje", objašnjava sagovornik Agrokluba.

Počinju, dodaje, sa obrokom od 85 odsto i postepeno ga podižu do 100 posto. U proseku, obrok je na samom početku oko 120 grama, a na kraju dostigne oko 160 grama u eksploataciji.

Strukturna hrana - patent jedinstven po strukturi

U kompaniji De Heus navode da je u pitanju strukturna hrana, odnosno patent, koji je jedinstven upravo po svojoj strukturi to je u osnovi mešavina lomljenih zrna žitarica u koje su dodati ostali sastojci hrane (sačme, pogače, ostali proizvodi od biljaka, mikro elementi, vitamini, minerali i aminokiseline).

"Oni su sa jednim jatom proizveli 157,7 pilića po jednoj koki, što je izuzetan rezultat. Započeli smo saradnju sa njima kada su koke ušle u eksploataciju, posle perioda odgoja. Sa novim jatom koje su počeli sa nama da hrane, od odgoja, već pre gašenja jata imali su rezultat od 160 pilića po jednoj koki", navodi specijalista za živinarstvo u kompaniji De Heus Radoslav Turubatović.

Ukazuje da strukturna hrana ima posebnu prednost u ovim toplim letnjim danima sa izuzetno visokim temperaturama, jer se ne lepi ni u digestivnom traktu ni u sistemu za hranjenje.

"Samim tim što nema tog lepljenja, smanjuje se mogućnost zapalenja creva i nema pada konzumacije koji se javlja kada koke imaju problem u digestivnom traktu. Ovde toga gotovo da nema", napominje Turubatović.

Prigrajnd i postgrajnd tehnologija pripreme hrane

Vrlo je lagana i za pripremu, a postoje dva načina - prigrajnd i postgrajnd.

To je način proizvodnje hrane za životinje baziran na mlevenju celokupne smeše neposredno pre zamešavanja, za razliku od tehnologije gde se svaka sirovina melje zasebno, pa tek onda dozira u smešu i zamešava

"Prigrajnd podrazumeva da se prvo samelje pa onda dozira, ali mi koristimo postgrajnd što znači da je prvo doziramo, a onda meljemo. Veoma je bitno da u toku jednog dana hranilice bar jednom budu prazne i da koke sve pojedu", dodaje Turubatović. 

Takođe, korišćenjem ove ishrane manje je posla na farmi, zdravstveno stanje životinja je bolje, a proizvodnja je predvidiva, zaključuje sagovornik Agrokluba.

Za više informacija o ovom i ostalim načinima ishrane životinja, obratite se stručnom timu kompanije De Heus na jedan od niže navedenih kontakata!