Staru kolibu na Divčibarama zamenili savremenim gazdinstvom

Na širem području Divčibara, devedesetih godina domaćinstva iz obližnjeg valjevskog sela Krčmara, imala su pedesetak koliba na imanjima. Stada su izvodili na ispašu od proleća do kasne jeseni. One koji su ih čuvali nazivali su kolibarima. Međutim, poslednjih nekoliko godina sve ih je manje.

Ipak, na obodima Divčibara, već godinama sve je više turističkih autobusa, a sve manje "kolibara" i stada. Ima i njih, poput Vojislava Jankovića iz Krčmara koji je na divčibarskom imanju, staru kolibu zamenio savremenim gazdinstvom, gde tokom ispaše provede i do sedam meseci. Kaže da je ove godine bio pet meseci.

"Počele su u septembru da se jagnje i morali smo da siđemo kući. Ali inače ne bih do kraja oktobra išao," kaže Janković.

Student građevine, ne odustaje od života na selu

Stado grla među najkvalitetnijim u valjevskom kraju 

Jankovići su u domaćinstvu u Krčmaru, podno Divčibara, pre nekoliko godina, sagradili savremenu farmu. Trenutno imaju stado od oko 120 grla, koje je među najkvalitetnijim u valjevskom kraju.

"Ja mislim da treba iskoristiti planinu kad je to dato. Ovo je dobar posao što se tiče ovih ovaca i planiram dalje da proširujem to stado", kaže Stojan Janković iz Krčmara, prenosi RTS.

Savremeno ovčarstvo u ovom domaćinstvu, poboljšano je prirodnim potencijalima. Zbog bioflore na Divčibarama i botaničkog sastava trave u ispaši, njihovo stado je zdravije, a proizvodi kvalitetniji. Dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo kaže da značaj deo u tom njihov florističkom sastavu zauzimaju i veliki broj lekovitih biljaka koje sadrže te takozvane aromatične odnosno mirisne materije koje ovce konzumiraju.

Čime i kako treba hraniti jagnjad u tovu

"Malo oštrija trava, malo ljuća. Ona pročisti ovce, pročisti joj organizam pročisti joj sve. Tako da je meso od ovce kao da je jagnjeće," kaže Vojislav Janković.

Iz Novog Beograda na Divčibare 

Saša Krstivojević je takođe posao avio-mehaničara u nacionalnoj avio-kompaniji i život na asfaltu Novog Beograda zamenio ovcama i pčelama na očevini u selu Krčmar, podno Divčibara. Kako je Blic pisao umesto u avio-servisu, s obzirom na to da ima diplomu vazduhoplovnog tehničara i godine staža u privrednoj avijaciji "Jata", Saša radno vreme ima u ovčarniku, pčelarniku, među zasadima maline i šljive u Krčmaru.

Domaćinstvo njegovih roditelja već godinama se uspešno bavi seoskim turizmom, a osvojili su i srebrnu medalju za rakiju na Sajmu šljiva. Teče med od pčela, mleko, sir i meso od ovaca.

On kaže da ga je diploma mogla odvesti u inostranstvo, da sreću potraži tamo, mada je i u novobeogradskim blokovima, gde je odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio se za selo. "Život u velegradu se pretvorio u stalni stres i jurnjavu za nečim materijalnim, nečim što ne pričinjava nikakvo dugotrajno zadovoljstvo. Shvatio sam da se u toj trci pretvaram u nekog robota, a to nisam želeo. Zato je logičan izbor bio Krčmar," otkriva Krstivojević.

Ne smeta mu ni što je, spreman za rad, na nogama već pre svanuća, ni što se iz novih "kancelarija" pod vedrim nebom odjavljuje kada sunce uveliko zađe za Divčibare.