"Ako se razvoj jedne zemlje meri po stočarstvu, onda se se za Srbiju može reći da je mnogo nerazvijena i da bi stigla EU u današnjim uslovima, trebaće joj više od šest decenija", kaže Branislav Gulan.
Apsolutni deficit u goveđem i ovčijem mesu projekcija je FAO i OECD-a za naredni period. U prilog tome ide činjenica da samo Evropska unija godišnje uvozi oko 700.000 tona ovog mesa. Pre nekoliko godina nadležni iz EU su Srbiji nudila da u narednih pola veka svake godine izvozi po 50.000 tona ,"bebi bifa", piše za Makroekonomiju Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU:
"Kreatori ekonomske politike ostali su gluvi na taj zahtev kupaca iz EU. I dok su oni tražili najkvalitetnije crveno meso, nadležni iz Srbije su njima nudili svinjetinu koju EU neće ni danas da kupuje u Srbiji. Neće da je kupuje zbog toga što se ona vakciniše protiv bolesti kuge. Godišnja vrednost uvoza vakcina je oko 20 miliona dolara i to je ogroman novac, koga niko neće da se odrekne. Jer, se, pre svega, u njega ugrađuje moćan uvozni lobi, koji sve to veoma dobro kontroliše".
Kako Gulan navodi, "Tenisu" iz Nemačke je obećan izvoz četiri miliona tovljenika po povlašćenom položaju Srbije za prodaju u Rusiji: "Međutim, nije im bilo rečeno da se svinjsko meso iz Srbije ne može izvoziti u Rusiju preko Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke. Odnosno, može, ali samo avionom ili obrađeno na temperaturi na višoj od 70°C. Kada je to saznao, Tenis je odustao od dolaska u Srbiju i gradnje obećanih farmi na već dobijenim njivama u Vojvodini".
Svinjsko meso se nekada izvozili u Rusiju, dodaje, ali tako što se otpremalo u luku Bar u Crnoj Gori, tovarilo na brodove i transportovalo od 45 do 47 dana. "Kada se to saznalo, ni Rusija nije trebalo to meso", navodi Gulan.
Tako Srbija danas ima oko tri miliona tovljenika godišnje, za lične potrebe. Pre 20 godina ih je bilo više za preko dva miliona. Proizvodi se ukupno oko 400.000 tona svih vrsta mesa, a troši manje od 30 kilograma godišnje po stanovniku. Radi se o 270.000 tona svinjskog mesa, oko 70.000 tona junećeg, a ostalo je živinsko.
"Kada se raspadala Jugoslavija, proizvodilo se godišnje oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Posle toga godišnji pad stočarstva u Srbiji je ima stopu od oko tri odsto godišnje. Ako se razvoj jedne zemlje meri po stočarstvu, onda se se za Srbiju može recći da je mnogo nerazvijena i da bi stigla EU u današnjim uslovima trebaće joj više od šest decenija. Jer, u Srbiji stočarstvo u BDP poljoprivrede učestvuje sa oko 30%. U svetu se ističe da su nerazvijene zemlje sve koje imaju taj udeo ispod 60%", naglašava Gulan.
Dodaje da je najbolje rešenje da se odlučno krene u tov u Srbiji, jer "kada budemo imali stoke i mesa, neće biti problem prodaje". Iz tih razloga e, kao mogućnost i potreba, nameće da jedan od oblika organizovanja ove proizvodnje bude i zadružni sistem, organizovan preko specijalizovanih stočarskih zadruga.
"Pre pristupanja izradi programa, neophodna je detalјna analiza postojećeg stanja prostora na kome bi se organizovala proizvodnja, a koga karakteriše slaba infrastruktura, staračka gazdinstva, neobrađene i zapuštene obradive površine, a pre svega specifičnost stočarske proizvodnje koja može biti rešavana preko specijalizovanih zemlјoradničkih zadruga", navodi Gulan.
Kako kaže, mogućnost organizovanja ovih vrsta zadruga u navedenim uslovima je olakšan, jer je postojeći Zakon o zadrugama predvideo i mogućnost formiranja radničkih zadruga, koje mogu biti deo rešenja u devastiranim područjima.
"Najbitnije je na devastiranim područjima organizovati i stabilizovati matične zapate goveda, kao osnove sigurne proizvodnje goveđeg mesa. Pored navedenog neophodna je i podela rada između brdsko-planiskih područja i ravničarskih, u kojima je moguće proizvesti dovolјno kabaste i koncentrovane hrane. Ta podela rada podrazumeva da se na brdsko-planinskim područjima organizuje prva faza tova kojim bi se iskoristili resursi tih područja, a u ravničarskim područjima završna faza. Formiranje matičnih zapata je moguće na više načina, o čemu bi nauka i struka trebalo da daju završnu reč, a specijalizovane stočarske zadruge to realizuju u praksi", zaključuje Branislav Gulan.
Izvori
Tagovi
Autorka
