Simptomi i lečenje stresa kod svinja

Stručnjaci upozoravaju na to da jedinke određenih rasa svinja mogu da ispolje različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline. Kako tvrde, to može da prouzrokuje značajne zdravstvene probleme, ali i one ekonomske prirode. Stres kod svinja može da izazove naglo uginuće ili pojavu bledog, mekanog i vodnjikavog mesa. Samim tim odgajivači trpe ozbiljnu materijalnu štetu.

Najosetljiviji tovljenici mesnatih rasa

Prema rečima savetodavca iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe u Somboru, Zvonka Džebe, na stres su najosetljiviji tovljenici telesne mase od 80 do 100 kilograma. On ističe da su stresu naročito podložne mesnate rase svinja, kao što su pietren i landras, dok kod drugih rasa svinja ova pojava nije toliko karakteristična. Za sve koji žele da izbegnu ove probleme, preporuka je da nikako ne tove čistu pietren rasu.

Kako prepoznati znake stresa?

Kako će određena životinja reagovati na stres zavisi od intenziteta i dužine delovanja stresora. Zvonko Džeba objašnjava da se nakon izlaganja stresu (utovar, kastracija, premeštanje u drugi prostor) kod svinja najpre zapaža uznemirenost, zatim podrhtavanje mišića, ubrzano disanje i rad srca, dahtanje, povećanje temperature iznad 42°C, hiperemija sluzokoža, ukočenost mišića, kolaps i na kraju uginuće.

Stres pogoršava kvalitet mesa

Stručnjaci navode da kod svinja sklonih stresu, nakon delovanja spoljašnjih nadražaja u mišićima, nastaje brza glikogenoliza i obilno stvaranje mlečne kiseline, usled čega butni mišići postaju bledi, mekani i vodnjikavi. Takvo meso nije pogodno za preradu u klanicama i uzrokuje gubitke proizvodnje.

Sprečiti izlaganje životinje stresu čim se simptomi pojave

Džeba naglašava da kada se primete prvi znaci stresa kod tovljenika treba odmah prekinuti izlaganje životinja stresu. Ukoliko se stanje ne pogorša, kako trvdi dolazi do postepenog oporavka životinje bez lečenja, prestaje ubrzano disanje i podrhtavanje mišića i broj srčanih otkucaja se normalizuje.

Šta činiti ako se stanje životinje pogorša?

Ukoliko se pojave cijanotične promene na koži, koje se odlikuju prebojavanjem na plavo i počne blaga ukočenost mišića, potrebno je svinjama dati trankvilajzere (acepromazin, hlorpromazin). Ako je neophodno, životinji se daje i infuzija 8,5% rastvora natrijum bikarbonata (1 ml/kg) u 5% rastvoru glukoze, kako bi se sprečila laktacidoza.

Foto: beahohl / Pixabay