Preventiva pojave metaboličkih bolesti u stadu najbitnija je mera jer štete koje metaboličke bolesti prouzrokuju u proizvodnji mleka mogu biti velike. Pored obezbeđenja potrebnih uslova za smeštaj životinja potrebno je obratiti pažnju i na adekvatnu ishranu visokoproizvodnih grla u svim fazama proizvodnje.
Metaboličke bolesti predstavljaju poremećaje u organizmu životinja koji nastaju usled neadekvatne ishrane ili upotrebe neizbalansiranog obroka u ishrani visokoproizvodnih muznih krava.
Metaboličke bolesti krava uzrokuju velike ekonomske gubitke i to kroz smanjenu proizvodnju mleka, smanjenje reproduktivnih sposobnosti krava, povećan je remont krava u stadu i povećani su troškovi lečenja krava.
Najčešće bolesti mlečnih grla koje su zastupljene kod nas su:
Pojava sindroma masne jetre javlja se prilikom obilne ishrane krava obrocima bogatim energijom u periodu završetka laktacije i u vreme zasušenja, što dovodi do nagomilavanja telesnih masti u jetri. Često se javlja u kombinaciji sa još nekom metaboličkom bolešću.
Krave sa sindromom masne jetre imaju nesiguran hod, češće leže, oslabljen imunitet, urin sadrži aceton, dah krave oseti se na aceton, dlaka nema sjaj i nakostrešena je. Za krave sa ovim sindromom karakteristično je da često imaju produžen zasušeni period i estrus im se nakon telenja kasnije javlja.
Uzrok pojave sindroma masne jetre je ishrana krava sa visokoenergetskim obrocima u vreme zasušenja i u periodu pred i posle telenja. Uz sindrom masne jetre često se javlja i ketoza jer se u jetri masne kiseline pretvaraju u ketonska jedinjenja.
Prevencija sindroma masne jetre je držanje i ishrana zasušenih krava u posebnoj grupi, kabasta hrana mora biti dobrog kvaliteta i niže energetske vrednosti, smanjiti ishranu visokoenergetskim hranivima krava sa smanjenom proizvodnjom mleka i u početku perioda zasušenja, obratiti pažnju na postepeno povećanje koncentrovanog dela obroka čime se omogućuje mikroflori želuca da se pripremi za veće količine lako svarljivih ugljenih hidrata iz koncentrovanih hraniva, savetuju u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi Vojvodine.
Preventiva pojave metaboličkih bolesti u stadu najbitnija je mera jer štete koje metaboličke bolesti prouzrokuju u proizvodnji mleka mogu biti velike. Pored obezbeđenja potrebnih uslova za smeštaj životinja potrebno je obratiti pažnju i na adekvatnu ishranu visokoproizvodnih grla u svim fazama proizvodnje. Da bi se postigla ishrana krava prema proizvodnji mleka potrebno je napraviti tri do četri proizvodne grupe koje će biti hranjene prema proizvodnji mleka a u vreme zasušenja po stadijumu zasušenosti.
Gubitak apetita je izraženiji i duže traje kod krava koje su se tokom perioda zasušenja ugojile, što se objašnjava činjenicom da kod njih oslobođene masne kiseline dovode do tzv. isključenja centra za glad. Tada se i voljni unos hrane smanjuje od 26. nedelje graviditeta (oko 180. dana) sve do tri nedelje pred teljenje. Krave krajem druge nedelje laktacije trebalo bi da unose 10 - 11, a krajem četvrte nedelje 15 -16 kilograma suve materije dnevno.
Na osnovu navedenog, zaključuje se da se voljni unos hrane nakon teljenja sporo povećava tako da se maksimalan unos hrane postiže tek između trećeg i četvrtog meseca laktacije (oko 100 dana). Dok se ne uspostavi ravnoteža između unosa hrane i energetskih potreba organizma, razlika se nadoknađuje telesnim rezervama energije. Stoga se masti smatraju najznačajnijim izvorom energije potrebne za ispoljavanje genetskog potencijala grla za proizvodnju mleka. Pored masti, organizam koristi i manje količine ugljenih hidrata.
Pored gubitka apetita, veoma važan faktor koji utiče na stepen iskorišćavanja hranljivih materija iz obroka jeste i resorptivna sposobnost sluzokože buraga. Naime, utvrđeno je da u periodu zasušenja - kada se u obroku povećava udeo kabastih u odnosu na koncentrovana hraniva, dolazi do smanjenja visine i površine resica buraga, čime se smanjuje resorptivna površina. To ima za posledicu manji stepen usvajanja hranljivih materija.
Primena ovih saznanja na muzne krave navodi na zaključak da je već tokom perioda zasušenja potrebno uvoditi i postepeno povećavati koncentrovani deo obroka, koji će se koristiti tokom perioda laktacije. Na taj način moguće je postići dva značajna cilja: prilagođavanje mikroflore buraga povećanom udelu koncentrovanog dela obroka i povećanje resorptivne površine predželudaca, što zajedno ima za rezultat bolje iskorišćavanje sastojaka hrane na početku laktacije i smanjenje negativnog bilansa energije.
Izvori
Tagovi
