Povećao količinu mleka, otkupljivač smanjio cenu - stočarstvo pod znakom pitanja?

Svakodnevno se u medijima može čuti kako je budućnost Srbije u poljoprivredi, o ulaganjima koja će zadržati mlade na selu, ali se u praksi ne čini tako. O paritetu cena se ne govori. Cene poljoprivrednih proizvoda, pogotovu mleka, godinama su iste, čak i niže, ali zato cena goriva, koncentrata, poljoprivrednih mašina i svega ostalog, podignuta je više puta.

Da volja i želja da se ostane na selu postoji, primer je mladog Dejana Živkovića iz sela Bačevica nedaleko od Boljevca. Rešio je da svije gnezdo i ostane na imanju svojih roditelja, babe i dede, i da nastavi ono što su oni započeli. Priča nam kako je od kada zna za sebe, u štali uvek bilo šest do sedam grla krava i jedan konj - dedin.

Deda je bio čuveni kovač u njihovom kraju i nema konja koga on nije potkovao. Seća se da je i kao dečak pomagao na imanju, vodio krave na pašu i radovao se kada u štali osvane malo tele.

Uloženo 15.000 evra

U međuvremenu se dosta toga promenilo. Pre desetak godina rešio je da njegova porodica poveća broj grla, da postave svoj laktofriz i da imaju stabilnu količinu mleka od 60-100 litra dnevno. Da bi sve to uspeli morali su da kupe poljoprivredne mašine koje su im nedostajale, pa je tako kupljena samoutovarna prikolica za seno, zatim cisterna za vodu. Nakon toga radilo se na proširenju objekta, kupljen je i nov traktor, kombajn i sve pomoćne mašine. U sve to uloženo je blizu 15.000 evra.

Trenutno u štali imaju 14 grla. Od 25 hektara imanja koliko poseduju, 4,5 hektara je predviđeno za kukuruz. Ostalo je iskorišćeno za detelinu i plastenike. Naš sagovornik je vredan mlad čovek, pa kod komšija koji više ne obrađuju svoje njive ide i kosi travu. Kaže, gre'ota je da ostane zapušteno.

I koliko god se on trudio da uloži u poljoprivrednu proizvodnju, povećanje stočnog fonda i proizvodnju mleka, toliko nailazi na barijere i probleme koji ga koče.

"Do pre dve godine mleko nam je otkupljivala mlekara Mihajlović iz Paraćina. Dnevno smo isporučivali 100-120 litara mleka. Imali smo Mihajlovićev bazen za mleko koji je trošio previše struje, pa kad sračunamo zaradu, ostane jako malo", priča ovaj stočar.

Nov otkupljivač, ali niža cena mleka

Isplata za mleko bila je na 15 dana, a onda je mlekara počela da kasni, pa je kašnjenje isplate bilo i do tri meseca, što je dovelo do toga da Živković prekine saradnju i potraži novog otkupljivača.

"Sklopili smo Ugovor sa mlekarom Mitić iz Aleksinca. Dobili smo laktofriz od 200 litara, redovna je isplata, jedno vreme je poštovana garantovana cena mleka od 30 dinara za litar, plus sedam dinara premija."

Sanja Bugarski: Nemoguće da i dalje proizvodimo gubitke u mlečnom govedarstvu

U međuvremenu je skočila cena koncentrata koji su Živkovići koristili kako bi postigli visoku proizvodnju mleka i telesni prirast, i onda kada su povećali količinu mleka, otkupljivač je počeo da smanjuje cenu mleka. I tu nije kraj mukama boljevačkog stočara. Ove godine je kukuruz podbacio zbog suše, pa će morati da primeni vitaminsku dohranu i seno.

Bačevica nema vodovodnu mrežu

Najveći problem ovog domaćinstva je voda. Selo Bačevica nema vodovodnu mrežu, pa se meštani vodom snabdevaju iz sopstvenih bunara. Dva bunara u blizini njihove kuće su presušila nakon kopanja kroz njihovo imanje za gasovodnu stanicu. Dobili su nižu novčanu nadoknadu od očekivane.

"Sramota me i da pričam koliko je to malo para bilo. Meni je za novi bunar potrebno oko 3.000 evra. Ja taj novac nemam", kaže naš sagovornik i dodaje da jedan bunar koji još ima nije dovoljan za njihove potrebe.

Dnevno je njihovom domaćinstvu potrebno oko 500 litara vode. Jedna cisterna JKP Vodovod iz Boljevca od 8.000 litra vode košta oko 9.400 dinara, a potrebne su najmanje dve mesečno.

"Volim život na selu, volim stočarstvo, ali od toga ne može da se živi. Od kojih para da uplaćujem socijalno i penziono osiguranje" pita se.

Da li stočarstvo ima perspektivu?

Iako koristi subvencije države od 25.000 dinara po umatičenom grlu, smatra da to nije dovoljno za razvoj stočarstva. Kada bi se povećala otkupna cena mleka, dobila regresirana nafta i kada se subvencije za poljoprivredne mašine ne bi menjale svake godine, možda bi bilo malo lakše, smatra.

Pod ovim uslovima i sa ovim cenama, samo entuzijazam ovom mladom čoveku može dati nadu da stočarstvo ima perspektivu.