Nemanja Trifunović - istoričar Narodnog muzeja i poljoprivrednik koji gaji koze

Jedan želi stan, drugi automobil, treći putovanje, četvrti knjige, peti novac... Šta ste, ili šta biste vi poželeli za uspešan završetak osnovnih akademskih studija kada roditelji već žele da vas nagrade? 

Na to pitanje Nemanja Trifunović, danas istoričar u Narodnom muzeju u Kraljevu, a inače doktorant istorije, odgovorio je svojoj majci na njoj neverovatan način. 

"Sigurno želiš da me nagradiš?", upitao je Nemanja svoju majku Miljanu koja je već gutala knedle prolazeći joj kroz glavu gore pomenuti stanovi i automobili, ali je odgovorila potvrdno znajući da joj je sin, ipak, skroman. 

"Želim jednu kozu", odgovorio je Nemanja. 

"Ma, kupiću ti dve ako hoćeš!" 

Doktor veterine u desetoj deceniji čuva koze i pravi sir!

U 5.30 u štali, u 6.45 na poslu 

Tako je sve počelo jula 2012. godine, traje do dan danas i Nemanja sa velikim uživanjem ustaje veoma rano oko pet, završi posao u štali, a onda kreće na posao u par kilometara udaljen Narodni muzej u Kraljevu. 

"Čišćenje u 5.30, sledi muža, dajem im hranu, potom odem do svinja, pa kad se vratim napojim koze i položim seno. Stižem u 15 do sedam svako jutro na posao. Kad je najjača laktacija, u periodu proleća muzem kad se vratim sa posla, a treća muža je uveče oko devet ili pola 10. Od jeseni smanjuju mleko, muzem dva puta dnevno i to na razmaku od 12 sati, obično oko pola šest ujutru i uveče", rekao je Nemanja. 

Trenutno master istorije, a uskoro nadamo se i doktor, uz to sigurno i budući kustos Narodnog muzeja u Kraljevu, ističe da je jako bitno da cenite i volite svoje životinje, a one će vam to na pravi način vratiti. Verovali ili ne, praktično za svaku zna mini-porodično stablo. 

"Najstarija je Milka, pa Mladena je njena ćerka, slede Coka, Anđelina, Cveta, Mlađana i Marta. Jarac je Žikica. Najviše sam imao 10 koza i 20 jarića", kaže 30-godišnji Nemanja. 

Njegovo mesto je Grdica, prigradsko naselje grada Kraljeva koje je u Srbiji, nažalost, poznato po prirodnim nepogodama kao što su zemljotresi i poplave koji nisu zaobišli ni njegovo domaćinstvo. To je meštane ovog naselja nateralo da imaju još tvrđi mentalitet, da postanu još vredniji. Takav je i Nemanja. 

Kozarstvo itekako može da bude profitabilan posao 

Iako radi u Narodnom muzeju i ističe da mu je to posao iz snova, ne odmara kada dođe kući već se posvećuje poljoprivredi za koju kaže da može da se živi od nje. Konkretno, od koza može da se živi ukoliko se čovek maksimalno posveti njima. 
 
"Kad bih se posvetio samo tome, moglo bi da se živi od gajenja koza. Tržište je nezahvalno. Ja prodajem i sirim mleko, ali je to sezonski. Nekad je potražnja velika, nekada nije. Sir je veliki gospodin, moraš svaka dva-tri dana da menjaš vodu. Nije to loše, moglo bi da se živi od toga", zaključuje on. 

Odlučio se za najrasprostranjeniju vrstu koza trenutno, alpsku, najviše zbog mlečnosti. Ova sorta je otporna i na bolesti i ima dosta prednosti u odnosu na ostale sorte. Recimo, njegova Milka daje 8 litara mleka dnevno u proseku, ostale oko 6 litara. 

"Ovo su alpske koze, najviše se sada one drže jer im sir nema šmek. One stare, bele, domaće, ona balkanska rasa sa dugom dlakom je imala taj nedostatak što im je sir imao drugačiji šmek", kaže on. 

Francuska koza daje mleko za dobar srpski sir

Kozje mleko idealno za respiratorni sistem 

Prodaja mleka, sira i surutke je dobra, zainteresovanih uvek ima. 

"Cena je sada 100 dinara za litar mleka, a 500 dinara je kilogram sira. Sedam godina nisam menjao cenu, ljudi su zadovoljni. Mušterije su mi varošani, iz grada su. Mleko uzimaju ili stariji ljudi ili žene sa decom. Najviše vole zreo sir, stari. Kozje mleko je odlično za astmu, generalno za respiratorni sistem, pluća. Imam i surutku koja je dobra za jetru", kaže on. 

"Pašu imam svoju, seno mi je obezbeđeno, prošla godina je bila rekordno dobra što se tiče trave. Koncentrate dajem malo zbog mlečnosti. Mešam koncentrat i ono što sameljem, kukuruz, žito... Detelinu nemam svoju trenutno, kupim ponekad.”

Svaku priliku za pašu, Nemanja iskoristi da pusti svoje koze jer smatra da je to daleko bolja opcija nego da borave u štali. 

Ljubav prema kozama nasleđena od bake i deke 

Baba Milanka i deda Milan su za života gajili koze i bilo im je uživanje, sada Nemanja nastavlja njihovim putem. 

Njegovu ljubav prema ovoj životinji možemo pokazati i na više načina. Recimo, fotografija sa kozama na ispaši mu je naslovna fotografija na Viberu, a na rođendanskoj torti je bila igračka koze. Muzika je obavezna u štali. 

"Probao sam rok, pop, rep. Najviše im odgovaraju dvojke", kaže Nemanja dok smo u pozadini slušali glas Novice Negovanovića preko starog radija. 

Kada vidite osmeh na licu Nemanje Trifunovića biće vam i više nego jasno da je pronašao sebe, da je ispisao svoju dobitnu kombinaciju i da trenutno uživa u životu. Ispunjenost mu je ostvarena jednostavnim stvarima za koje umor ne postoji, a mi vam predlažemo da, ukoliko ste u mogućnosti, sledite primer ovog doktoranta istorije i poljoprivrednika.