Krmni sirak - nepravedno zapostavljena biljna kultura

Krmni sirak pripada grupi žitarica, a ova biljna vrsta mogla bi biti dobar izbor poljoprivrednika koji se bave stočarstvom. Stručnjaci kažu da su prinosi i do 70 tona po hektaru, a pored toga što je otporan na bolesti i štetočine, dobro podnosi sušne periode. Za sada nije zastupljena u većoj meri i procene su da se sadi na oko 2.000 hektara u našoj zemlji.

"Kada se ima u vidu koliko su poskupeli inputi u poljoprivrednoj proizvodnji, a kad se tome pridoda i veoma sušno leto koje je iza nas, postoji interesovanje da se menja ono što se sadi. Ove godine smo imali sušno leto i pad prinosa kukuruza, što je i očekivano, a sistemi za navodnjavanje postoje na 0,03 odsto površina, možda i manje", kaže saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Milutin Đokić i dodaje da mnogi posle ovakve suše i niskih prinosa prelaze na strna žita.

Koje su prednosti uzgoja sirka?

Kako kaže, ona su sigurnija jer se seju u jesen, izbegavaju se visoke temparature. Setvena kultura zavisi od toga zbog čega se gaji, da li je to za ishranu krupne stoke ili svinja. Onda se poljoprivrednici odlučuju da više gaje tritikale ili raž, što je primetno u poslednje vreme, generalno nešto od čega može da se pravi kabasta stočna hrana.

Ima prinose i kvalitet kao i kukuruz

Da bi se zasejao jedan hektar krmnog sirka potrebno je od 10 do 30 kilograma semena, u zavisnosti od namene.

"Kalkulacije koliko je isplativo ne daju baš najbolje podatke, jer se zaboravlja da se uračuna amortizacija, rad, sve što se ulaže tokom godine, onda bi to dalo veliki minus. U svakom hranivu za životinje mora da postoji energetski i proteinski deo. Kukuruz kao energetsko hranivo ne može ništa da zameni. Možda da se koristi ječam, raž, tritikale, da se popravi ta struktura hrane", kaže Đokić i dodaje da je stočni sirak dosta sličan kukuruzu, dobijaju se isti prinosi, ali je otporniji na stresne uslove.

U vreme suše biljka miruje

Krmni sirak ima izuzetno dobre prinose, otporan je na razne bolesti i štetočine, a u našim klimatskim uslovima uspeva dobro. Proizvodnja sirka je jeftinija od mnogih drugih ratarskih kultura, pa je i to jedan od razloga zašto se poljoprivredni proizvođači interesuju za njegovo sejanje.

"Sirak raste i do 1,2 metra visine i može po kvalitetu da zameni kukuruz jer je veoma sličan po kvalitetu i isti su prinosi. Znamo da se stočarima preporučuje da kad su ovakve godine, da se u silažu doda prekrupa, ali je pitanje da li se to isplati. Znamo i kakav nam je stočni fond i sigurno je da će doći do drastičnih promena. Mnogi neće imati hrane pa će se odlučiti za prodaju jer znamo koliko vremena i hrane je potrebno za jednu junicu", kaže naš sagovornik i dodaje da će ove godine sigurno doći do smanjenja stočnog fonda, jer kada nema krava, nema ni teladi, nema junadi, mleka, mesa.

Sirak je otporan na sušu, a i dobra alternativna hrana za svinje

Krmni sirak daje dobar prinos, a specifičan jer po tome što u vreme suše biljka miruje i ne razvija se, a čim se obezbedi dovoljno vlage u zemljištu, nastavlja svoj rast. 

Mogu se dobiti dva do tri otkosa

Stručnjaci savetuju prolećnu setvu, optimalni period je kraj aprila ili početak maja kada se zemljište zagreje na preko 10 stepeni. Ovu biljnu kulturu ne treba sejati pre strnih žita, ali se može posejati na parcelama gde su se gajili ozimi usevi, mahunarke ili šećerna repa. Kao i kod ostalih žitarica potrebno je đubriti, a pored stajnjaka mogu se koristiti i druga mineralna đubriva. 

Krmni sirak tokom vegetacije može dati dva do tri otkosa. Prvi put se može kositi na isteku drugog meseca od nicanja, a drugi nakon mesec i po dana. Ova biljka ima veliku moć regeneracije i da bi se obezbedila bar dva otkosa, prilikom prvog košenja biljka se kosi na visini od 10 do 12 centimetara. Silaža od sirka sprema se kada je zrno u fazi mlečno-voštane zrelosti, a pošto sadrži dovoljno šećera za fermentaciju, ne moraju se dodavati aditivi.