Kako je prerada kozijeg mleka iz porodične manufakture prerasla u ozbiljan posao objašnjava Jelena Marić, koja se sa obitelji posvetila gajenju koza.
Kada razgovarate sa poljoprivrednicima za očekivati je da će vam se žaliti. Negoduju na državu, na otkupljivače, konstatuju kako se ništa ne isplati raditi. Zanimljivo je da gotovo nema pritužbi kod onih stočara koji se bave kozarstvom.
Jelena Marić iz Srbobrana je po struci pejzažni arhitekta. Završila je Poljorivredni fakultet u Novom Sadu, a trenutno je na master studijama organske poljoprivrede. Radila je u pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode na zaštiti stabala i parkova. Presavila je tabak i pre godinu dana počela je da gaji koze.
Ideja se rodila na osnovu informacije da jedna koza dnevno pojede u vrednosti litre kozijeg mleka, a proizvede tri litre. Prerada kozijeg mleka iz porodične manufakture prerasla je u ozbiljan posao nakon konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu namenjenog malim proizvođačima mlečnih proizvoda. "Oni su obezbeđivali novac za rekonstrukciju objekata i nabavku opreme. Mi smo bili jedni od 10 dobitnika projekta u mlekarstvu, koji je finansiran od Pokrajinskog sekretarijata, a vođen poljoprivrednim fakultetom. Trenutno smo u mnogome unapredili proizvodnju. Rekonstruisali smo objekat, kupili smo mašine, i ukazuje nam se mogućnost za pribavljanje HACCP-a. To nam umnogome proširuje plasman naše robe", kaže Marićeva.
Da sve bude u skladu sa projektom, brinu stručnjaci sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Profesorica Anka Povović Vranješ je za Mariće osmislila idejni projekat, pa potom tehnološki i na kraju građevinski projekat. Kada se udruže vredni ljudi i struka, proizvodnja mora da napreduje, što potvrđuje i Jelena Marić.
"Mi trenutno proizvodimo dve tone sira mesečno. To je beli kriška sir, a imamo i dimljeni koziji sir. Cene sira su, u zavisnosti od objekata i načina prodaje, od 800 do 1.100 dinara", kaže ona. Ne treba zaboraviti da Marići mesečno proizvedu i 7 hiljada litara kozije surutke. "Mnogo naših prijatelja je koristilo koziju surutku za razne aspekte oboljenja. Trudnice kojie su išle na veštačku oplodnju preventivno su pile surutku u cilju detoksikacije organizma. Surutka je, pre svega, zdrava za jetru. Njeni benefiti su mnogo širi, od digestivnog trakta, preko kože do ostalih organa", dodaje Jelena Marić.
Inače, Jelenu smo upoznali na štandu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu na 82. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Tamo je sa svojom sestrom, Jovanom Marić i dugogodišnjim prijateljem Radovanom Tomićem, posetiocima predstavljala svoj koziji sir. Da bi zaokružili priču oko prihoda iz kozarstva, treba spomenuti i stajnjak koji je nezamenjiv u organskoj proizvodnji, kao i prodaju jaradi. Dakle, svi proizvodi iz kozarstva imaju svog kupca pa nije ni čudo zašto ta proizvodnja beleži konstantan rast. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji trenutno ima 219.000 koza svih kategorija.
Foto: depositphotos.com; akulamaticu
Tagovi
Autor
