Koju vrstu ljulja sejati zavisi od više faktora

Ljuljevi su grupa izuzetno popularnih vrsta trava koje imaju različite namene i rastu na različitim tipovima zemljišta. Mogu da se seju kao čist usev ili u mešavini s drugim travama ili leguminozama. Najpoznatiji i najviše sejan je engleski ljulj Lolium perenne, a za njim slede hibridni Lolium hybridum, italijanski Lolium italicum i francuski ljulj Arrhenatherum elatius.

Engleski ljulj odličan za pašu i seno

Engleski ljulj je prvi put zasejan u Engleskoj i otuda naziv. Vodi poreklo iz Evrope i severne Afrike. Izuzetno je otporan na intenzivno gaženje. Ima razvijen koren koji dopire u dubinu do pola metra. Stabljika mu može dostići visinu do 70 centimetara, a list dužinu do 18. Klas je dug oko 15 centimetara. U jednom gramu ima oko 600 plodova. Odgovaraju mu plodna i teža zemljišta snabdevena zemljišnom vlagom.

Na peskovitim tipovima zemljišta i u uslovima suše potiskuju ga druge biljne vrste. Nije pogodan za dugotrajne smese gde ga može biti najviše do 10 odsto zbog prodornosti i širenja. Razlikuju se vegetativni i generativni tipovi, odnosno oni s mnogo zelene mase i drugu grupu čine tipovi koji formiraju mnogo stabljika, malo listova i mnogo semena.

S vegetacijom kreće u rano proleće, a završava je u kasnu jesen. Upotrebljava se za dvorišta, puteve, igrališta, parkove, za ispašu i košenje. Zbog formiranja travnog busena najbolji je za pašu. Rado ga konzumiraju ovce.

Na jednom hektaru možemo pokositi 30 tona zelene biomase i dobiti do osam tona po hektaru kvalitetnog sena. Setva se obavlja u rano proleće i tokom jeseni u količini od 20 kg/ha za diploidne i do 27 kg/ha za tetraploidne. Dubina setve je od 2,5 do tri centimetra. Za nicanje je neophodna vlažnost zemljišta. Može trajati između tri i šest godina kada ga jednom posejemo.

Kada i kako obaviti kosidbu i sušenje sena?

Hibridni ljulj je nastao spontanim ukrštanjem engleskog i italijanskog. Bolje podnosi hladnoću i sušu od engleskog.

Italijanski dobar za smese

Iz južne i zapadne Evrope potiče italijanski ljulj. Ima kraći životni vek, od jedne do dve godine. Može se sejati sam ili u kombinaciji s jednogodišnjim ili dvogodišnjim leguminozama. Brzo raste. Daje veoma kvalitetno biljno hranivo, a koristi se za pašu, u svežem stanju i kao seno, silaža i senaža. Ne odgovara mu suša. U uslovima visokih temperatura i nedostatka vlage u zemlji prelazi u fazu mirovanja. Prinos zelene mase se kreće od 20 do 40 tona po hektaru, a sena od pet do 15 t/ha.

Setva se obavlja na dubinu od četiri do pet centimetara u rano proleće ili jesen. Potrebna količina semena se kreće od 15 kg/ha za diploidne i 30 kg/ha za tetraploidne sorte. U smesama se kombinuje s crvenom detelinom, francuskim ljuljem i ježevicom.

Francuski daje odlično seno

Francuski ljulj se uzgaja u ravničarskim područjima, jer ne podnosi veću nadmorsku visinu. U svežem stanju ima gorak ukus i životinje izbegavaju da ga jedu.

Ovo je trava za proizvodnju odličnog sena. Daje dva do tri otkosa. Prinos zelene mase se kreće oko 30 t/ha, a uz navodnjavanje može biti i 40 tona po hektaru. Može dati pet do 10 t/ha kvalitetnog sena. Dobro podnosi sušu. Seje se krajem leta i početkom jeseni ili rano u proleće u količini oko 40 kilograma semena po hektaru.