Koji alati i testovi mogu pomoći farmerima da povećaju proizvodnju?

Bez primene novih tehnologija, nijedna ozbiljna proizvodnja nema svetlu budućnost. Ona, pored ostalog, omogućuje precizniju proizvodnju s manjim gubicima, uz smanjenje troškova i uštedu vremena. Sinergija poljoprivrede i IT sektora najbolje se može videti na sve većoj upotrebi senzora, mikrokontrolera, AI i robota. 

Kako u razgovoru za Agroklub pojašnjava dipl.ing.agr. Dubravko Pocrnja, stručni savetnik za govedarstvo, poljoprivredna proizvodnja ulazi u spektar digitalne evolucije, jer veštačka inteligencija i robotika preuzima mnoga područja delovanja "s veoma opasnom tendencijom da zameni čoveka".

"Kad je moderna poljoprivredna proizvodnja u pitanju 95 odsto je nauka, a ostalo rad. Različite vrste troškova, efikasne metode uzgoja i dostupnost podataka olakšavaju procenu tržišne vrednosti autohtonih proizvoda", kaže Pocrnja i dodaje kako se analizom ovih podataka definišu potrebni koraci i korektivne mere, a sve kako bi se suočili sa tržišnim situacijama i izazovima.

Naizgled ista grla mnogo se razlikuju

Kao primer navodi modernu poljoprivredu u Izraelu koja nije stara ni 100 godina, a u vrhu su kad su neke proizvodnje u pitanju, predstavljaju najeklatantniji primer pametne interakcije i implementacije tehnoloških rešenja. 

"Naše zakonodavstvo je prilagođeno kvantitativnoj, a ne kvalitativnoj genetici. Proizvođač danas ima načina da uradi genetsku analizu, test, kod životinje stare 15 dana, koji košta oko 40 evra i za kratko vreme sazna njene kvalitete. Nama dolazi jako loša genetika, a mi nemamo načina da to proverimo, jer nemamo uređen sistem uzgojno-selekcijskog rasta", ističe ovaj stručnjak. 

Kako je kod nas uvoz dominantna kategorija, često dolaze i životinje sa poremećajima koji se manifestiraju kasnije. Genomski testovi pokazuju koliko je analizirana životinja bolja ili lošija od populacije ili rase od koje dolazi. Reč je o matematičkim derivacijama koje koriste ogromnu količinu baza podataka, sa podacima o rasi. 

"Navešću jedan primer, dva bika istog stada vagani otprilike sa 400 dana starosti. Kada uzmemo klasičnu konverziju jedan u odnosu na drugog je mnogo bolji. Te se stvari ne mogu videti golim okom. Jedan pojede četiri tone suve materije godišnje od drugog, kada se to preračuna u potomstvo i njegovu reprodukciju to su ozbiljni troškovi", kaže naš sagovornik.

Ako bi uspostavili dva odvojena stada, potomstvo ova dva bika, kako dalje pojašnjava, tada bi se za istu dostupnost hrane moglo držati 112 krava u stadu koje je proizveo bolji bik u poređenju sa samo 74 krave drugog. To je zato što bi troškovi održavanja bili niži nego za kćeri rođene od manje efektivnog bika. Uz pretpostavku prosečne težine teladi pri odbijanju od 300 kg, postiglo bi se (38 teladi x 300 kg) više. 

Tranzicijski period mlečnih krava

Govoreći o tranzicijskom periodu, tri nedelje pre i isti period nakon, ističe kako je to kod mlečnih krava vrlo burno razdoblje i predstavlja prekretnicu u celom ciklusu. Krava prelazi iz jedne laktacije u drugu, a u periodu zasušenja je i najintenzivniji rast ploda. 

Jalova krava ne mora na klanje, isplativije je rešiti problem

Tada većina njih doživi inzulinsku rezidenciju, smanjene konzumacije hrane, negativne energetske ravnoteže, lipolize, gubitka na težini i hipokalcemije.

"Tranzicija sa zasušenja na početak laktacije rezultira naglim te vrlo velikim porastom potreba za energijom. U ovoj fazi, apetit mlečnih grla je limitiran, količina energije eksportisana u mleko ne može biti pokrivena unosom suve materije što u većine grla rezultira periodom negativne energetske ravnoteže koji traje i do 12 sedmica."

Nezamenljivi alati

Alati koji su nezamenljivi u današnjoj proizvodnji su roboti za mužu i pedometri te različiti koncepti držanja stada. Najčešća pro argumentacija onih koji se opredele da kupe i instaliraju robot je da imaju više vremena, i da rutinsku operaciju kakva je muža u potpunosti prepuste robotu i konceptu veštačke inteligencije koja ga pokreće. 

Kontra argumentacija je cena investicije i održavanje, genetika grla koja se muzu i period navikavanja krava ulaženju i izlaženju iz robota. 

"Ovakav koncept nudi niz radnji, sakupljanje, praćenje te evaluaciju podataka, vezanih za životinju: temperaturu mleka, konduktivitet, brzinu protoka, boju, prisustvo stranih tela, SCC, aktivnosti same životinje kad je reprodukcija i ishrana u pitanju", kaže Pocrnja, dodavši da ovakav vid držanja krava funkcioniše u stajama gde se životinje slobodno kreću, krava sama ulazi u prostor za mužu, gde se dozira peletirana hrana.

Uvođenje čak i jeftinijih varijanti ovih alata isplatnije je nego ih nemati. Navodi primer pedometra, uređaja koji meri aktivnost životinje, za koji navodi da je veoma koristan kada je reč o vizuelnoj opservaciji estrusa, a dovodi do veće proizvodnje mleka i bolje reprodukcije. 

I štale su bitne

Kod vizuelne opservacije estrusa efikasnost je 45 odsto, a kod pedometra od 78 do 95 odsto. Mračne štale, u kojima većina naših farmera danas drži krave su neadekvatne i ne može se na adekvatan broj primetiti estrus.

"Estrus varira od tri do 28 sati, nakon čega dolazi do ovulacije, u proseku svakih 21 dan. Pedometar javi na uređaj sa kojim je povezan da je potrebno preduzeti određene korake, na primer, da pozovu veterinara da osemeni kravu", pojašnjva Pocrnja. 

Staja s kompostiranom podlogom je sistem slobodnog držanja bez boksova, samo veliki otvoreni prostor za odmor za krave. Ovakvim načinom se ima mogućnost boljeg nadzora i hranjenja, plus benefit smanjenih problema sa lokomotornim sistemom. Iskustva onih koji su prešli na ovakav način držanja krava pokazuju da je u roku od šest meseci od premeštanja u nove objekte, prosečni SCC (broj somatskih stanica) stada pao ispod 200.000 stanica/mL. S tim da se taj broj ne povećava. 

Uz više svetlosti i vazduha u stajama do bolje mlečnosti krava

Nakon svake muže, podloga se obrađuje čizel plugom, a može i frezom koji vuče traktor. Piljevina ili sitni pesak dodaje se otprilike jednom sedmično. Cilj je podignuti temperaturu podloge (43°C i vlagu 45 - 55 odsto) na kojoj krava leži na temperaturu koja ne odgovara patogenima koji mogu uzrokovati različita oboljenja.

"Ovim načinom držanja imamo zdravije noge kod krava, vime, životinja više leži i preživa. Merenja su pokazala da je koncentracija amonijaka bila znatno niža iznad kompostiranih površina nego iznad ostruganog betona duž ograde za hranjenje", zaključuje ovaj stručnjak.