Koje su karakteristike i koristi kobiljeg mleka?

Smatra se da kobilje mleko ima optimalni odnos kazeina i proteina surutke, a u hemijskom sastavu i svarljivosti je veoma slično humanom mleku, te je veoma pogodno i za ishranu dece. Smatra se da kobilje mleko može da ublaži ili spreči mnoge bolesti, zatim da ojača imunitet i poveća vitalnost organizma. Kobilje mleko ima blagotvorni efekat u lečenju anemije, upale bubrega, nekih hroničnih bolesti, čira na želucu i drugih gastroenteralnih problema. Najdelotvornije je kada se koristi sirovo.

Gde se i kako proizvodi kobilje mleko?

Kobilje mleko se tradicionalno proizvodi u zemljama Azije (Mongolija, Rusija, Kina, Pakistan i druge). Procenjuje se da oko 30 miliona ljudi konzumira kobilje mleko. Ovi narodi od davnina znaju za blagotvorni efekat kobiljeg mleka.

U zemljama sa razvijenim konjarstvom mužom je obuhvaćeno 6-10% kobila, a primenjuje se ručni i mašinski sistem muže. U industrijskim razmerama je poznata proizvodnja ove vrste mleka u Nemačkoj, za preradu u napitak kumis i za kozmetičke preparate.

Rase koje se koriste u proizvodnji mleka

Selekcija kobila i ukrštanje rasa u pogledu unapređenja mlečnosti dovelo je do proizvodnje preko 2.000 litara mleka po laktaciji, a kod nekih individualnih grla čak i do 3.500 litara. Neke od rasa konja koje se koriste za mužu su haflinger, hucul, wiekopolski, polski konik, polski hladnokrvnjak, bashkir, burleson araber, mongolski stepski konj i druge.

Muža kobila

Vime kobila se sastoji od četiri žlezdana kompleksa. Vime se sastoji od parenhima, kapsule i intersticijuma. U parenhimu se nalaze mlečne alveole, gde se stvara mleko. Sintetisano mleko dolazi do mlečnih cisterni, odakle izlazi iz vimena, preko sisnog kanala sisanjem ili mužom.

Muža kobila se uglavnom obavlja tek od drugog meseca laktacije, odnosno po prestanku ishrane ždrebadi mlekom, mada se u nekim krajevima muža obavlja tek nakon 5-9 meseci. Period muže traje 100-150 dana. Ograničavajući faktor u proizvodnji kobiljeg mleka je relativno mala zapremina kobiljeg vimena. Procenjuje se da je zapremina vimena malo manja od 2 litra. Zbog toga se muža obavlja 5 do 10 puta dnevno. Pri petokratnoj muži dobija se 5,5-6,0 l mleka, a pri desetokratnoj muži i do 11 litara mleka dnevno. Muzni intervali su u rasponu 2-3 sata, s tim da se noću muža ne vrši. Da bi se kobila muzla, neophodno je da u njenoj neposrednoj blizini uvek bude ždrebe.

Hemijski sastav kobiljeg kolostruma i mleka

Prvo mleko nakon ždrebljenja se naziva kolostrum. Kobilji kolostrum prve muže može da ima oko 36% suve materije, 1,2% mlečne masti, 19,1% proteina, 5,0% laktoze i 0,7% pepela. Od ukupnih proteina na imunoglobuline otpada 63%, na serum proteine 15% i oko 22% na kazein. Kolostrum u sebi sadrži više natrijuma, kalijuma i magnezijuma, ali ne i fosfora i kalcijuma od standardnog kobiljeg mleka.

Već u roku od 24 časa kolostrum prelazi u mleko, odnosno sastav mu je veoma blizak sastavu kobiljeg mleka, mada se smatra da se kobilje mleko, u pravom smislu te reči, luči tek nakon 7 dana od partusa (porođaja). Kobilje mleko spada u albuminske vrste mleka. Odnos proteina mlečnog seruma i kazeina kobiljeg mleka je 1:1 i po toj osobini je sličniji humanom nego kravljem mleku, te je olakšano usvajanje esencijalnih aminokiselina. Ovakav odnos proteina direktno utiče na njegovu tehnološku podesnost. Visok udeo laktoze daje kobiljem mleku karakteristično slatkast ukus. Zbog visokog udela laktoze olakšana je apsorpcija kalcijuma, što je veoma važno za pravilan razvoj dece.

U tabeli 1 se može videti uporedni prikaz prosečnog hemijskog sastava kravljeg, kobiljeg i humanog mleka.

Tabela 1

Suva materija kobiljeg mleka je 10-15% niža nego kod kravljeg mleka zbog manjeg učešća proteina, masti i pepela. Ali, ono ima oko 50% više laktoze. Kobilje mleko ima veoma malu količinu mlečne masti, čak kod mleka nekih kobila prisustvo mlečne masti uopšte nije konstatovano. Karakteristika mlečne masti je povećano učešće nižih masnih kiselina oko 18,6% i poli nezasićenih kiselina oko 28,8% od ukupnih masnih kiselina. Ovako visok udeo nezasićenih kiselina omogućava sintezu esencijalnih omega-3 i omega-6 masnih kiselina, koje su veoma važne za pravilno funkcionisanje organizma.

Mineralne materije kobiljeg mleka su bliske humanom, a upola manje od kravljeg mleka. Najznačajnije komponente su kalcijum, natrijum i fosfor. Kobilje mleko sadrži sve vitamine kao i kravlje, ali u različitom iznosu. Ono sadrži dvostruko manje vitamina A, približno vitamina E i B12, ali 6-7 puta više vitamina C.

Fizičke osobine i energetska vrednost

Prema literaturnim podacima, tačka mržnjenja kobiljeg mleka iznosi - 0,554°C. Ovo je vrlo bitan podatak, budući da se zbog visoke cene kobiljeg mleka često vrši falsifikovanje ovog proizvoda mešanjem sa kravljim mlekom, ili još gore, dodavanjem vode. Bez obzira što kobilje mleko ima manju prosečnu suvu materiju od kravljeg mleka, ipak ima energetsku vrednost od oko 20.000 kJ. Glavna energetska komponenta je laktoza i delimično mlečna mast.

Proizvodi od kobiljeg mleka

Sastav i karakteristike kobiljeg mleka su uticali na njegovu preradu. Pri koagulaciji kobiljeg mleka ne može se dobiti čvrst i kompaktan gruš. Zgrušani kazein je u vidu sitnih i nežnih pahuljica.

U svetskim razmerama je poznat fermentisani napitak kumis korišćen u ishrani mnogih naroda. Kumis je zapravo fermentisano kobilje mleko, blago alkoholno. Procenat alkohola može ići od 0,7 do 3,3%, u zavisnosti od hemijskog sastava i tehnologije spravljanja. Po gustini slično je kefiru. Kumis je prirodno gazirano piće, lako se peni. Ima snažno antibiotsko dejstvo, i kao takvo pomaže u kontroli i lečenju brojnih bolesti.

Takođe, pored kumisa, postoje brojni kozmetički preparati na bazi kobiljeg mleka. Tako se u slobodnoj prodaji mogu naći razne kreme, balzami, sapuni, šamponi i mleka za tela. Kobilje mleko je prvenstveno namenjeno bebama i deci, ali se njegova upotreba preporučuje i odraslim osobama. Cena kobiljeg mleka u svetu je visoka, sa trendom porasta, te postoji mogućnost i ekonomske dobiti od proizvodnje kobiljeg mleka.

Foto: pixabay.com