Kako sprečiti toplotni udar kod domaćih životinja?

Letnje vrućine, poslednjih nekoliko godina u razdoblju uočljivih klimatskih promena sa pojavom dugih vrućih leta, štetno deluju kako na ljude tako i na domaće životinje. Poznato je da se životinje teže adaptiraju na vrućine, zbog čega se kod farmskih smanjuje proizvodnja.

Stoka se tokom visokih temperatura brzo umara i uzima manje količine hrane koja više ne može podmiriti uzdržne i proizvodne potrebe životinja. Osim toga, dolazi do poremećaja u reprodukciji, jer toplota utiče neposredno na formiranje i kvalitet spermija u muških rasplodnih grla i stvaranje morfološko abnormalnih jajašaca i slab postotak koncepcije kod ženskih grla, navodi Svjetlana Mičić, savetodavac pri Ministarstvu poljoprivrede RS. 

Što je temperatura i relativna vlaga vazduha veća to životinje (i ljudi) u okolinu teže otpuštaju proizvedenu toplotu. Zbog toga se javlja temperaturni stres, prvenstveno kod životinja koje borave u zatvorenom prostoru, a u krajnjem slučaju toplotni udar.

Kako nastaje toplotni udar?

Toplotni udar nastaje usled povećanog stvaranja toplote u telu i smetnji u njenom odavanju. Znači, nije reč o lokalnom delovanju usled sunčevih zraka već o posledicama jakog zagrevanja celokupnog organizma. Tome pogoduje otežano odavanje toplote u sparnom i toplom vazduhu koji je prezasićen vodenom parom.

On nastaje najčešće leti u prenapunjenim objektima u kojima je preslaba ventilacija, te za vreme prevoza stoke transportnim sredstvima koje nemaju rešeno pitanje ventilacije (stočni vagoni) ili prevoze prekomeran broj životinja. Osim toga, toplotni udar se može opaziti tokom sparnog vremena kod radnih konja, naročito onih koji su deblji.

Životinje se zbog toplotnog udara počinju zanositi i teturati, a nakon toga obično padaju, kao da su u dubokoj anesteziji. Puls im je povišen, ali se slabo čuje, disanje je površno, a telesna temperatura povećana. U takvih životinja srčani tonovi su slabi i nepravilno čujni, a vidljive sluznice poprime plavkastu boju.

Zaštitite stoku od visokih temperatura - krava može da prepolovi prinos mleka

Ako se takvim životinjama ne pomogne, smrt može nastupiti odmah ili za nekoliko sati. Životinje koje su doživele toplotni udar treba polivati i trljati hladnom vodom i na taj način pokušati sniziti povišenu telesnu temperaturu. Treba im dati vodu za piće, jer pojenje pojačava lučenje znoja i usled njegovog isparavanja dovodi do površinskog hlađenja tela.

Takođe, treba što pre pozvati veterinara koji će životinjama dati sredstva za normalan rad srca i krvotoka, a prema potrebi i sredstva za sprečavanje dehidracije (intravenske infuzije fiziološke tečnosti).

Sprečavanje stresa

Sprečavanje toplotnog stresa, odnosno toplotnog udara sprovodi se tako da se pri temperaturama vazduha iznad 30°C i relativnoj vlazi od 80 odsto životinje treba dodatno da rashlade (polivanje ležišta hladnom vodom ili rasprskavanje vode ventilatorima, odnosno tuševima iznad zone boravka životinja).

To prvenstveno vredi za goveda, svinje i živine, jer navedene vrste najteže podnose visoku temperaturu i relativnu vlagu vazduha u objektu. Životinjama se, takođe, mogu olakšati letnje vrućine tako da se pojača rad ventilatora u objektu ili stvore uslovi za prirodnu izmenu vazduha (otvaranje prozora i vrata).

Današnji način izgradnje objekta, prvenstveno u govedarskoj proizvodnji (poluotvoreni sistema držanja) znatno poboljšava uslove životinja od koje se drže u zatvorenim objektima. Prema tome objekte sa spoljnom klimom treba više preporučivati u uzgoju goveda od dosadašnjeg tradicionalnog držanja u zatvorenim objektima, jer se poboljšanim ugođajem životinja pozitivno utiče i na njihove proizvodne rezultate.

Hraniti ih tek kad zađe sunce

U vreme kad su životinje više izložene toplotnom stresu poželjno ih je hraniti posle zalaska sunca, jer niže temperature tokom noći ipak pomažu da se stoka donekle oporavi od visokih dnevnih temperatura. Osim toga, ispašu goveda treba organizovati tako da se krave puštaju na pašnjak ujutro u sedam sati posle muže i ostaju do podneva. Zatim se vraćaju u štalu i do 17 sati, odnosno do večernje muže i hrane kukuruznom silažom po volji. Zatim se ponovno puštaju na pašnjak, gde ostaju do 21 sat.

Noć provode u štali i uz prihranu kukuruznom silažom. Ovakav izmeničan način ishrane pašom i kukuruznom silažom može povećati proizvodnju mleka za 10 odsto od tradicionalnog načina ispaše, koji traje od sedam do 17 sati uz prihranu krava u štali i s kukuruznom silažom.

Naizmeničnim načinom ishrane, dakle, postiže se povoljan odnos proteina i energije u obroku, te osigurava bolja sinhronizacija probave u buragu, što je vrlo važno za optimalnu proizvodnju mleka. Ali, treba predvideti veći utrošak radne snage za češći izgon i dogon krava.

Na pašnjacima gde stoka boravi pretežni deo dana, a nemaju prirodnu zaštitu, treba izgraditi nadstrešnice kako bi se mogla skloniti od jačih vrućina. Stoka sama traži senovita mesta na prirodnim pašnjacima i ne pase od 11 do 15 sati. Uz navedeno životinjama tokom leta treba osigurati dovoljne količine sveže vode za napajanje.