Kako i zašto krave "jedu" same sebe?

Milan Bogdanović sa suprugom, majkom i troje dece živi na porodičnom imanju. Stočar je i ratar. Jedini je u gazdinstvu koji je imao posao u gradu, ali ga je napustio pre desetak godina i posvetio se imanju. Bilo mu je, kaže, žao da propada ono što su generacije sticale na obroncima Vučkovice, nadomak Gružanskog jezera. Sada u štali ima osam krava. Svakog dana predaje oko 170 litara mleka. Uvek  ima od šest do 10 krmača. Nekada je držao do 20 ovaca, ali sada je u oboru ostalo svega osam. Na tom stadu prvo je počeo da posustaje zbog loše situacije u stočarstvu.

"Ali da krenemo od krava. Litar mleka u otkupu je od 20 do 25 dinara. Za 10 litara, dakle, dobijem sumu koja vredi kao prosečno paklo cigareta. Za džak koncentrata mi treba 1.100 dinara ili četiri pakle. Jedna krava koncentrat pojede za tri, četiri dana. Za to isto vreme pomuzete od nje 40 do 50 litara mleka, odnosno dobijete iznos za džak koncentrata. Ona je dakle već 'pojela' novac od mleka. Ali, da ne zaboravimo da krava jede i seno i silažu, u koju ste takođe uložili novac. Rad stočara neću ni da pominjem", računa Bogdanović.

Novac potreban kada kreće proizvodnja hrane

Da je nafta boljka koja muči sve na selu, potvrđuje i ovaj domaćin, koji tvrdi da mnogi odustaju od stočarstva i ujedno od ratarstva, koje je usko povezano, i traže neke druge poslove. On obrađuje oko 15 hektara oranica. Za deo posla u ratarstvu plaši se i da izvodi računicu, upravo zbog pomenute nafte, semena.

Na premiju za mleko čekaju po dva- tri meseca, a subvencije za krave još nisu stigle.

"I kad stignu pare, stignu u zimu. A nama je novac potreban kad kreće proizvodnja stočne hrane, kad se seje. Nikad nisam bio u kreditu i branim se od toga. Država mi poručuje da će mi refundirati, recimo, deo novca za novi traktor. Ali kako ja da obezbedim žive pare da ga prvo kupim, pa onda da čekam povraćaj. To znači da moram prvo da se zadužim. Traktori u selu stari su i po 35 godina. Mi novije nemamo. Situacija, bar u stočarstvu, je u poslednjih pet- šest godina dovedena skoro do apsurda", dodaje Milan.

Turnus kao rolerkoster

Objašnjava da ni sa prasićima ne cvetaju ruže .Kaže da uvek ima prasića za prodaju, ali je cena od 150 do 190 dinara više nego problematična. Ni ona nije fiksna, ni zagarantovana, tako da je svaki turnus kao rolekoster, dok troškovi držanja skoro pa garantovano rastu.

"Sada imam šest krmača. Da su uslovi bolji držao bih i 20, jer imam uslove za to. Suvišno je pominjati da i prasići moraju da jedu. Kad su ovce u pitanju, tu nema mnogo šta da se priča. Bukvalno ih držimo samo za svoje potrebe. Imao sam stado od 20 ovaca, sama samo osam. Njih sam prvo morao da žrtvujem. Tu i tamo proda se neko jagnje i to je sve", kaže Milan.

Nema savet da pomogne ni sebi, ni drugima!

Na pitanje šta mu je činiti, sleže ramenima. Ponavlja već poznatu rečenicu da ne vidi perspektivu u poljoprivredi, ali da sad nema kud. "Sad kad bi me neko pitao šta od stoke da drži, ja ne bih znao kako da ga posavetujem. Narod nema čime da finansira letnje radove i da stoci obezbedi hranu za zimu. Čak i da je to na ivici, nema zarade od mleka, tako da ispada da radi džabe", kaže ovaj stočar.

Vučkovica je selo na magistralnom putu od Kragujevca prema Čačku i Kraljevu. Dobro je povezano za urbanim sredinama. Nije ni na kakvom skrajnutom i teško dostupnom terenu. Oranice su plodne, u blizini je i Gružansko jezero. Ipak, broj stanovnika konstantno opada. Od posleratnog do poslednjeg popisa, broj stanovnika je dvostruko manji. Broj ozbiljnih stočara u ovom selu sveo se tek na nekoliko njih. Njihova je odluka da li će i dalje da biju bitke u stočarstvu ili će se preorijentisati na nešto drugo. "Za svako menjanje delatnosti na selu opet vam treba ulaganje. I nafta. I dobar traktor", zaključuje Milan.