Kako do većeg prinosa mleka kod muznih krava?!

Na teritoriji Pčinjskog okruga mlečno govedarstvo je u poslednjih nekoliko godina najugroženija grana stočarske proizvodnje. Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da razloge za to pre svega treba tražiti u: lošoj genomskoj selekciji, neizbalansiranim dnevnim obrocima, usitnjenim, nepovezanim i udaljenim obradivim poljoprivrednim površinama, zastareloj i nedovoljnoj poljoprivrednoj mehanizaciji, lošem menadžmentu na gazdinstvima i lošem odnosu lokalnih mlekara prema farmerima koji je rivalski, a ne partnerski.

Reč stručnjaka: Kako sastaviti dobar obrok za krave?

Najzastupljenije simentalska i frizijska rasa krava

"Na našim prostorima uglavnom se gaje dve rase muznih krava. Najzastupljenija je simentalska rasa, odnosno domaća šarena rasa, koja prosečno proizvodi oko 4.000 kilograma mleka sa 3,8% mlečne masti. Na drugom mestu je holštajn - frizijska odnosno crno bela rasa, koja prosečno daje 6.000 kilograma mleka sa 3,8% mlečne masti. Krupnija grla sa sličnom naslednom osnovom daju više mleka od krava lakšeg tipa, što ukazuje na pozitivnu korelaciju između veličine životinje i proizvodnje mleka. Povećanje telesne mase krava od 1% utiče na povećanje mleka od 0,7%," kaže Širtov.

On takođe naglašava da do pete godine života, do kada traje i telesni razvoj krava, prinos mleka se kod njih povećava. Od pete do sedme godine mlečnost stagnira, a nakon ovog perioda opada. I od pete do osme godine mlečnost kod krava stagnira, nakon čega konstantno opada.

Krave visoke mlečnosti osetljive i na nagle promene u ishrani

Veliki uticaj na mlečnost ima i starost junica na prvom teljenju. Rano teljenje može da ima negativne posledice na mlečnost ako su junice ušle nerazvijene u proizvodnju mleka. Pomeranjem starosti junica na prvom teljenju sa 22 na 33 meseca povećava se i mlečnost i to za oko 50 litara u laktaciji.

Na prinos mleka u velikoj meri utiče i broj muža i način muže. Povećanjem broja muža raste i količina namuženog mleka. U tri muže, u odnosu na dve, proizvodi se više 15 do 20% mleka. Muža treba da se obavlja uvek u isto vreme. Mora da traje od 5 do 8 minuta i da se ne prekida. Po mogućstvu mužu bi uvek trebalo da obavlja isti muzač. Posle muže obavezno bi trebalo da se vrši domuzavanje jer se u zadnjim mlazevima mleka nalazi najveći procenat mlečne masti. Nakon muže pomuženo mleko i mašina za mužu treba da se iznesu iz prostorije, a mleko ohladi na plus 6 Celzijusovih stepeni.

Kako hraniti krave u zimskom periodu?

"Krave koje odlikuje visoka mlečnost osetljive su i na nagle promene u ishrani. Kako bi bili zadovoljeni svi zahtevi u pogledu energije, proteina, vitamina i minerala za određenu proizvodnju mleka i mlečne masti, dnevna ishrana mlečnih krava mora da bude sastavljena od više različitih hraniva koja se kombinuju u obrocima. Ishrana na paši zaslužna je za dobijanje više od 20 litara mleka po kravi dnevno, a silaža od 10 do 15 litara. Upotreba kabastih hraniva u kombinaciji s koncentratom pozitivno utiče na povećanje mlečnosti. Ishrana mlečnih krava može sadržati samo seno, ili silažu, ali je za mlečnost povoljnije kombinovati s dva hraniva," naglašava Širtov.

Godišnji plan oplodnje

Kada je mlečnost u pitanju, bitan je i godišnji plan oplodnje i vreme teljenja jer pojedina istraživanja su pokazala da krave simentalske rase teljene u zimskom periodu imaju veći prinos mleka. Naime, ove krave počinju da se hrane zelenom hranom kada dođu u fazu opadanja mlečnosti, pa se tako zaustavlja nagli pad u proizvodnji mleka.

"Ishrana mlečnih krava podrazumeva pravilo koje glasi: "Koliko dnevnih muža toliko i hranjenja". Poželjno je da muzne krave dobijaju koncentrat više puta dnevno kako bi se pospešili fermentativni procesi i povećala proizvodnja mleka. Po pravilu iz zadnjih četvrti vimena izmuze se više mleka nego iz prednjih. Pri dvokratnoj muži, ujutru se izmuze više mleka, nego pri večernjoj muži. Povećanjem broja muža raste i količina namuženog mleka," kaže Širtov.

Za uzgoj muznih krava, tempertura u objektu ne treba da prelazi 27 Celzijusovih stepeni. Smeštaj mlečnih krava u suvim i čistim prostorijama utiče na povećanje mlečnosti jer tokom ležanja oko 30 odsto više krvi cirkuliše kroz vime.

Krave smeštene u svetloj staji daju više mleka nego one u stajama s nedovoljno svetlosti. Istraživanja su pokazala da u osvetljenim stajama noću krave konzumiraju 10 do 12% više hrane, nego kada su u mraku. Pored navedenog, utvrđeno je da se redovnom i pravilnom negom papaka može povećati prinos mleka od 3 do 4 litra.