Ježevica je odlična za pašu, seno, senažu i silažu

Ježevica (Dactylis glomerata), koja se još naziva ježevina, ostrica, oštrica, klupčasta oštrica, mala oštrica, pasija trava ili pasiji zub je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice trava. Rasprostranjena je u Evropi, severnoj Africi i delu Azije, a introdukovana je u Australiju i Ameriku. Izuzetno je kvalitetna kao krmna biljka ako se pravovremeno koristi. Smatra se najcenjenijom vlasastom travom. Kao sve ovakve vrste i ona posle cvetanja odrveni, a sadržaj hranljivih materija se smanjuje.

Koren je žiličast i dobro razvijen, dopire u dubinu do 1,3m. Stabljika je sivozelena, visoka oko jednog metra. Listovi su ravni, široki oko jednog centimetra, a dostižu dužinu do jednog metra. Cvast je metličasta, duga do 18 cm. Cveta u maju i junu.

Veoma često se koristi u travno-detelinskim smesama, ređe se seje sama. Na istoj parceli može ostati između šest do osam godina. Nedostatak joj je što bokori stariji od tri godine formiraju humke što otežava rad mehanizacije.

Setva ježevice

Najbolje joj odgovara ilovasto zemljište koje je ocedito i sa dovoljno vlage. Dobro podnosi sušu i niske temperature, a slabije golomrazicu u proleće. Adaptabilna je na različite klimatske i zemljišne uslove. Izuzetno dobro reaguje na đubrenje i navodnjavanje.

Zbog svoje osobine da podnosi slabiju senku često je nazivaju "trava za voćnjake". U njima se seje između redova voćnih stabala.

Preduslov za uspešno uzgajanje ove travne vrste i dobre prinose je obrada zemljišta pre setve, a dodatni plus je đubrenje i navodnjavanje kada je potrebno. Najbolje uspeva na parcelama gde su joj prethodile mahunarke, okopavine i gde je obavljeno đubrenje stajnjakom.

Setva se obavlja rano u proleće, tokom marta, ili u jesen, u septembru. Količina semena za setvu se kreće oko 25kg/ha u čistom usevu. Veoma često se meša sa lucerkom i to pet do šest kilograma semena ježevice po hektaru i 10 do 15 kg lucerke.

Posle setve obavezno je izvršiti valjanje kako bi seme ostvarilo što bolji kontakt sa zemljom.

Kvalitetna krmna hrana

Brzo se razvija i zbog toga se koristi za setvu na strmim terenima kako bi sprečila eroziju zemlje.

S vegetacijom kreće rano u proleće i brzo se regeneriše posle ispaše i košenja. Odlična je za pašu, seno, senažu i silažu. Najveći prinos daje u drugoj ili trećoj godini. Kosi se pre cvetanja, a najkasnije na početku klasanja. Odlaganjem kosidbe postaje gruba i gubi kvalitet. Prinos zelene mase se kreće od osam do 15 tona, a sadržaj proteina se kreće od 12 do 16 odsto. Životinje je rado jedu.

Selekcionisano je više sorti. Krmne se odlikuju formiranjem više zelene mase, više listova. Za livade koje se kose birajte sorte koje kasnije stupaju u fazu cvetanja, a za ispašu one koje kreću sa razvojem rano u proleće. Na kraškim i mediteraniskim područjima preporučuju se varijeteti i vrste ježevice koje bolje podnose uslove na terenu.