Ishrana na balama sena: Kanadski stočari ni po snegu ne odustaju od ispaše stoke

Ispaša stoke u severnim regijama, poput Kanade gde su zime duge i oštre može se pokazati izazovnom. Ali, za neke stočare ona na balama postala je isplativa strategija koja štedi vreme istovremeno poboljšavajući zdravlje zemljišta.

Vlasnici krava godinama žele da produže razdoblje ispaše, a kako prenosi agroxxi, ova je metoda sve popularnija u hladnim delovima sveta. 

Strateški planiraju gde ostaviti bale

"Pašnjak gde se krmivo ostavlja za ispašu u jesen i zimu je rasprostranjen, ali i metoda s balama dobija na značaju jer pruža ekonomske i ekološke prednosti u odnosu na tradicionalne načine hranjena“, kaže za beefmagazine Lorn Klajn, stručnjak za ispašu i krmiva u Ministarstvu poljoprivrede Saskačuana.

Pregoni na pašnjacima ili kako rotacijska ispaša poboljšava kvalitet trave?

I dok pojedini stočari imaju svoje bale, neki ih kupuju. Nakon toga ih strateški i planirano smeštaju na zemljište. Iako se stoka može hraniti na bilo kom mestu gde su im dostupne, u većini ih slučajeva uzgajivači ostavljaju na onim površinama gde im je potrebno dodatno đubrivo ili u blizini pojilica i skloništa.

Rolo bale se postavljaju na udaljenosti od 10 do 12 metara jedna od druge. Pre nego se stoci omogući pristup, važno je ukloniti konopac ili mrežu koje predstavljaju opasnost od upetljavanja i gušenja životinje. 

Međutim, neki uzgajivači konopac koji nije od plastike ostavljaju kako bi držao slamu da se ne rasprospe.

Koliko se dugo stoka hrani na istom mestu?

Broj dana ovom vrstom ishrane zavisi od toga koliko ih je postavljeno, zatim o kvaliteta hrane, fizičkom stanju stoke, vremenu i ličnim ciljevima farmera. Neki premeštaju goveda svaka dva do pet dana, a drugi omogućuju pristup stoci istom mestu 20 ili 30 dana pa čak i duže.

Važno je izmeriti bale kako bi se obezbedilo da krave imaju relativno ujednačen nivo hrane i kako bi se izbegli problemi sa buragom. Takođe, može se koristiti seno ili slama sa aditivima.

Prednosti ovog načina ispaše

Ispaša na balama ima i ekološke koristi. Prvo, može se uštedeti na troškovima i vremenu jer se inače pokreće traktor za dostavu. Takođe, zaostala hrana nakon premeštanja goveda ne postaje otpad, već izvor hranjivih sastojaka za naknadne krmne useve.

Može postati i koristan sloj za povećanje sposobnosti zadržavanja vode i njena prodiranja u zemlju, kao i zaliha semena krmnih vrsta. Osim toga, ovakva ispaša može poboljšati višegodišnje pašnjake.

Kako proizvesti kvalitetno seno za stoku pravilnim đubrenjem livada?

Ipak, postavljanje bala na osetljiva područja, kao što su močvare i potoci treba izbegavati. Ne savetuje se da ih koristimo ni na divljim pašnjacima kako bi se sprečilo unošenje invazivnih vrsta, odnosno korova koji bi mogli da poremete ravnotežu prirodne biološke raznovrsnosti ili smanjiti ukupni ekološki integritet tog područja.

Treba paziti na snabdevanje vodom

Tokom zimovanja važno je paziti na visinu snežnog pokrivača. Naravno, sneg ne bi trebalo da bude jedini izvor vode za krave u laktaciji, sveže odbijenu telad ili oslabljene životinje.

Treba napomenuti i da smanjenje snežnog pokrivača dovodi do naglog povećanja potrebe životinja za vodom. Osim toga, prekomerne količine padavina može uzrokovati da stoka troši dodatnu energiju pristupajući hrani. Stoga, u takvim uslovima treba izbegavati puštanje ugrožene grupe kao što su telad ili mršava stoka.

U slučaju zimovanja, uvek je važno imati rezervni plan, a ispaša sa balama nije izuzetak. Dugotrajne oštre zime mogu povećati potrebu za dodatnim skloništem i kvalitetnijom hranom za životinje ili dodacima.

Stoga vlasnici moraju stvoriti uslove kako bi obezbedili da stoka ostane zdrava, u dobroj fizičkoj formi i da ima pristup odgovarajućoj hrani, vodi i skloništu.

Kako to izgleda pogledajte u videu:

Video: Youtube/Alberta Agriculture and Forestry