"Hlađenje" krava: Pazite kako postaviti ventilatore da ne bi došlo do oboljenja

Visoke temperature i vlažnost vazduha značajno povećavaju toplotni stres koji posebno negativno utiče na produktivnost mlečnih krava, njihovu reproduktivnu sposobnost, a može dovesti do bolesti i na kraju kraćeg životnog veka. 

Da su goveda tolerantnija na niske temperature, opšte je poznata činjenica, a idealne za proizvodnju mleka su 10 do 12°C. Sve iznad toga im ne odgovara te može dovesti do smanjenja produktivnosti do 20 pa i više odsto. Tada se smanjuje uzimanje hrane, usporava metabolizam i smanjuje konverzija hrane jer je organizam prisiljen da se oslobodi viška toplote kako bi održao telesnu temperaturu, a smanjenim uzimanjem hrane od osam do 12 odsto, pada i proizvodnja mleka za 3,6 do 5,4 litre, u svom stručnom radu pišu doktori veterinaske medicine Germano Brajković i Davor Perkić. 

Takođe, postotak plodnosti može biti manji od 50 odsto zbog kraćeg estrusa i negativnog uticaja toplote na embrion, a povećava se i pojava mastitisa.

Da bismo pomogli kravama u izdržavanju izuzetno visokih temperatura i već trećeg toplotnog talasa koji nas čeka ove nedelje, ali i smanjili troškove, a onda i gubitke u proizvodnji, potrebno je reagovati na pravi način. 

Kako postaviti ventilatore? 

Prvenstveno objekti moraju da budu prozračni i udobni kako bi omogućili dobru promenu vazduha, ali i natkriveni kako bi krave zaštitili od direktne izloženosti suncu. Potrebe za vodom u ovom su razdoblju veće pa je važno obezbediti im dovoljno čiste, sveže i ispravne vode kao i dovoljan broj pojilica. 

U svakoj ozbiljnijoj proizvodnji potrebno je koristiti ventilacioni sistem čiji je zadatak stvaranje optimalne klime u štali, koja je preduslov za zdravlje, dobrobit i visoku proizvodnju mleka. Prema Brajkoviću i Perkiću, ventilatori (s ovlaživačima) se mogu smestiti u čekalište, na visinu od 2,4 do tri metra gde su orijentisani longitudinalno s nagibom od 30 stepeni prema podu, odvojeni jedan od drugog 2,40 m sa razmakom od šest metara. 

Postavljaju se i u izmuzište gde treba da budu smešteni u dva reda prečnika 60 cm bez ovlaživača iznad stojnog mesta muzara.

"Ventilatori moraju da budu okrenuti prema glavama muzara kako bi sušili vime, nagnuti prema podu pod uglom od 30 stepeni", navode. 

Takođe, u staji se ventilatori postavljaju iznad jasli i na redove ležišta prečnika 60 cm svakih šest metara ili prečnika 120 cm svakih devet metara, nagnuti prema podu pod uglom od 30 stepeni. Brzina strujanja vazduha je 10 km/sat. 

"Najbolji način hlađenja muzara je kombinacija vode i vazduha. Hlađenje isparavanjem zasniva se na sposobnosti vode da apsorbuje toplotu sa mokre površine životinje", naglašavaju. 

Iako sistem sa ventilatorima, nije nešto što se viđa često u srpskim štalama, ipak, osim što hladi stoku i minimalizuje toplotni stres, ventilacija izvlači vlagu, štetne gasove, prašinu, razne patogene, održava stelju suvom, reguliše mirise i pomaže u kontroli mušica. 

Važno je podesiti ih pod blagim uglom od 10 do 15 stepeni, a duvanje ne sme biti usmereno direktno na životinje da ne bi došlo do oboljenja.

Kao dodatni način hlađenja je upotreba mlaznica sa vodom. Prskanje krava omogućava im brže hlađenje, ali obavezno uz kombinaciju sa ventilatorom. U protivnom se može stvoriti efekat saune. Mlaznice za raspršivanje u vremenu od jednog do tri minuta emituju kapljice vode koja prodire u dlaku krave. Pritom ventilacija omogućava kretanje vazduha do kraja tog ciklusa kako bi ubrzala ispravanja i izvukla toplotu iz tela. 

Kada je reč o kravama na otvorenom, ako u blizini nemaju prirodnog hlada, najvažnije je obezbediti im nadstrešnicu i konstantno davati svežu pitku vodu.