Domaći živinari moraju da se prilagođavaju EU propisima

Početak sledeće godine biće preloman za živinarstvo u Srbiji. Oni koji ne počnu da uzgajaju kokoške na način koji zahteva EU, neće imati pravo da nastave svoju proizvodnju. Ta pravila odnose se pre svega na kaveze.

Pravilnik postoji od 2010. ali još uvek se ne primenjuje

Procene su da je svega četvrtina domaćih uzgajivača spremna za prelazak na ovaj način proizvodnje, a među njima su pretežno veliki proizvođači.

Pravilnik o uslovima i prostoru za držanje, koji u našoj zemlji postoji već deset godina, podrazumeva primenu pravila koja zahteva i EU a odnose se na kaveze. Trebalo je da počne da se sprovodi pre osam godina, ali domaći živinari nisu bili spremni da se prilagode tim propisima pa je period za promenu proizvodnje i njeno prilagođavanje pomenutim pravilima, produžen za još osam godina odnosno do kraja ove godine.

"Farme u Srbiji imaju standarde za kaveze iz 2010. i pitanje je šta će biti sa njima, ukoliko ne stignu da urade ono što treba. U državi ima oko četiri miliona koka nosilja i toliko isto otprilike kokošaka u domaćinstvima, koje žive u nekontrolisanim uslovima. EU je promenila pravilnike, kada je počelo da se vodi računa o dobrobitima životinja, u periodu od 1999. do 2012. godine", navodi direktor Zajednice živinara, Rade Škorić.

Glavni faktor - cena jaja

On ukazuje da je za primenu ovih propisa, neophodno uložiti izvesna novčana sredstva, koja nisu mala. U pitanju je suma od 50 do 60 miliona evra. Ocenjuje da je cena jaja jedan od najvećih faktora za opstanak farmi na ovim prostorima.

"Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, moraćemo jaja da uvozimo jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju", ukazuje on.

Deset evra po koki nosilji za sređivanje kaveza

Domaći farmeri moraju da izdvoje konkretno deset evra za jednu koku nosilju, da bi kavezi u njihovim proizvodnjama bili u skladu sa propisima EU, navodi Škorić dodajući da u našoj zemlji postoji 900 farmi koje se bave ovom proizvodnjom.

"Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu", navodi on.

Škorić najavljuje da će proizvođači tražiti da se rok za prilagođavanje pravilima produži i da će taj zahtev biti poslat u roku od mesec dana.

Uzgoj koka čistih rasa u malim dvorišnim jatima

"Dok se mi prilagođavamo ovim novim standardima i kavezima, svetski trend postaje da koke ne budu zatvorene i da slobodno šetaju. Pravilnik o držanju koka predviđa da jedna životinja više ne bude na 550 centimetara kvadratnog prostora već na 750. Obavezno mora da ima gnezdo, da ne nosi jaja na vidnom mestu, već da može da se osami, kako bi imala sve elemente iz života u prirodi. Kavez će morati da ima drvene gredice, na kojima će koke da budu, kako ne bi samo stajale na goloj žici. Moraće da postoji čeprkalište, gde će moći da kljuca, deo gde da oštri kljun, ali i veći prostor za hranu i pijenje vode", objašnjava on.

Imajući u vidu sve pomenuto, farmeri u Srbiji moraće u potpunosti da zamene dosadašnji način proizvodnje novim, što podrazumeva kupovinu drugačije i nove opreme, dodaje Škorić, prenose Večernje novosti.