Domaće suvo meso: Od tovljenika skoro se ništa ne baca

Dragan Jovanović iz topolskog sela Zagorica od svoje mladosti bavi se preradom mesa. Prvenstveno je to bilo za potrebe svoje porodice, a onda je usled nedostatka posla počeo da radi i uslužno za svoje prijatelje. Pored pripreme pečenja i uslužnog klanja ovaj domaćin radi i sušenje mesa i stoga nam otkriva zbog čega je ovaj period godine najbolji za suvo meso.

"Hladno vreme je pogodno jer se tada ne mora žuriti ni sa pripremom ni sa sušenjem. Tokom letnjeg perioda meso se usoli i posle par dana mora u pušnicu dok u zimskom periodu meso odstoji u soli oko dve nedelje. Samim tim, so bolje prodre u meso koje kasnije bude dosta ukusnije, pikantnije, od onoga koje je sušeno tokom letnjeg perioda. Slično je i tokom sušenja", objašnjava Jovanović i dodaje da u zimskom periodu se može lagano sušiti, kombinovati izloženost hladnom i toplom dimu.

Suve bukove cepanice i nekoliko borovih grančica za idealno dimljenje mesa

"Praviti dan, dva pauze tokom sušenja bez ikakvih problema dok to tokom leta nije moguće. Samim tim meso sušeno tokom zime je kvalitetnije i ukusnije od mesa sušenog tokom leta."

Važni izbalansirani obroci

Da bi dobili kvalitetnu pršutu ili slaninu, ovdašnji domaćini svinju namenjenu za klanje tove čitave godine. Pravilnim odabirom hrane i izbalansiranim obrocima postiže se kvalitet mesa koji će obezbediti vrhunske komade suvog. 

"Ako početkom marta ubacimo prase u lagani tov ima sasvim dovoljno vremena da do decembra dostigne 200-230 kilograma. U tom periodu tovljenik će prosečno konzumirati oko tri kilograma hrane dnevno, troškove ishrane smanjuje upotreba trave ili deteline u ishrani tokom letnjeg perioda. Takođe mogu se koristiti pomije, stari hleb i sve što nam pretekne od hrane kao i sve iz bašte što je višak", naglašava domaćin iz Zagorice. 

Preko 80 odsto mesa tovljenika se iskoristi

Meso svinje koja se hrani na taj način mnogo je kvalitetnije i neuporedivo ukusnije od onoga koje možemo kupiti po mesarama i trgovinama, tvrde domaćini. Računica je jasna u njihovom odgoju jer od tovljenika iskoriste preko 80 odsto.

"Od svinje koju redimo na svom gazdinstvu skoro da se ništa ne baca. Deo mesa ide na sušenje, deo u šnicle za zamrzivač, a ono što nije pogodno za to samelje se i od toga se pravi kobasica i malo mlevenog mesa za sarmu ili punjenu papriku. Isto tako deo slanine ide na sušenje a ostatak u kazan gde se topi mast i prave čvarci. Od iznutrica se pravi kavurma osim debelih crevca koja idu na sušenje", objašnjava naš sagovornik. 

Na taj način obezbedi se hrana celoj porodici što je velika ušteda.

Takođe, bavljenje ovim poslom može doneti i zaradu ukoliko se ispune kriterijumi kupaca i obezbedi ukusan zalogaj.