Ishrana ovaca treba da se bazira što više na ispaši, pogotovo u letnjim mesecima, jer upravo ispaša zadovoljava sve potrebe ovaca u ishrani. Ali, šta ako nema ispaše?
Ovčarstvo je jedna od važnijih grana stočarstva u Srbiji s obzirom da u poslednjih desetak godina raste procenat uzgoja, pa je prema poslednjim statističkim istraživanjima za svega pet odsto veći u odnosu na proteklu deceniju. Poljoprivrednik iz zaječarskog sela Mali Izvor Dragan Đorđević pored uzgoja goveda i živine ima oko tridesetak ovaca rase virtemberg koja vodi poreklo iz istoimenog mesta u Nemačkoj.
"Supruga i ja se godinama bavimo uzgojem ovaca za sopstvene potrebe, ali i za tržište, pa tako mleko iskoristimo za pravljenje kvalitetnog ovčijeg sira, dok jagnjad prodajemo u okolini. S obzirom da je virtemberg rasa nastala ukrštanjem gruborunih domaćih ovaca sa merino ovnovima, ova rasa ovaca se uglavnom koristi za meso i vunu, ali je i proizvodnja mleka na visokom nivou", kaže Đorđević i dodaje da su ovce krupne, pa se njihova težina kreće oko 70 kilograma, ovnova oko 100 kilograma, dok je jagnje pri rođenju teško oko četiri kilograma.
"Ova rasa ovaca je ranostasna, pa je prvi pripust sa nekih osam meseci do godinu dana", ističe Đorđević i dodaje da je ishrana kako ovaca, tako i jagnjadi jako važna zbog dobijanja proizvoda visokog kvaliteta.
Prema Đorđevićevim rečima ishrana ovaca treba da se bazira što više na ispaši, pogotovo u letnjim mesecima, jer upravo ispaša zadovoljava sve potrebe ovaca u ishrani.
"Čim se na proleće stvore uslovi za ispašu, supruga uglavnom odvede ovce na obližnje pašnjake, dok se u zimskim mesecima ishrana svodi na seno, tačnije detelinu. Ovce na ispaši provedu dobar deo dana što je jako važno za rast i razvoj jagnjadi koji uče od svoje majke koje hranivo treba da jedu. Takođe, ishrana ovaca na pašnjacima je značajna u priplodnom periodu, pre i u toku parenja", kaže ovaj poljoprivrednik i dodaje da zbog toga pašnjak treba da bude odličnog kvaliteta, jer ukoliko je nešto lošiji, neophodno je da se u ishranu uključi koncentrovana hraniva.
"Za tek ojagnjeno jagnje, kolostrum je najvažnija hrana u prvim danima života. Nakon dve nedelje u ishranu se uključuje usitnjeno žito, ali i seno ukoliko jagnje prihvata tu vrstu hrane", napominje naš sagovornik i dodaje da jagnje tek sa dva do tri meseca može da se hrani kao odraslo grlo.
Pored toga što ovo domaćinstvo prodaje mladu jagnjad u okolini, bavi se i proizvodnjom kvalitetnog ovčijeg sira.
"Moja supruga je zadužena za izradu i prodaju sira, a što se tiče mušterija, dovoljno je da napomenem da nema potreba za odlaskom do pijace, s obzirom da ljudi dolaze kući i kupuju sir godinama. To su uglavnom naše dugogodišnje mušterije. Na dnevnom nivou se napravi oko četiri kilograma sira, za šta je potrebno oko 16 litara mleka", kaže Đorđević i dodaje da ovčiji sir spada u visokokvalitetne namirnice, jer je jako bogat vitaminima i mineralima, pa je potražnja za njim u konstantnom porastu.
Mnogi imaju bojazan da nije ukusan ili da ima čudan miris, međutim, kako kaže, promene mišljenje onog trenutka kada ga probaju. Surutka ili kako je u ovom kraju zovu, sirutka, koristi se za pojenje svinja, jer drugu namenu nema, kao što je slučaj sa kozijom surutkom koja se koristi u lečenju bolesti jetre. Đorđević ne planira da proširuje stado isključivo zbog godina koje ima, jer je sve manja mogućnost da se sami staraju o njima.
Tagovi
Autorka
