Antibiotici: U Ukrajini nisu spremni za uzgoj bez lekova, u Kini menjaju način ishrane

"Meso je puno antibiotika", rečenica je koju često čujemo u razgovoru o prehrambenim navikama. Ali, oni su neizostavni deo uzgoja životinja u svakoj stočarskoj proizvodnji. Da je došlo do njihove prekomerne upotrebe, a onda i drastičnog povećanja otpornosti mikroorganizama ove vrste lekova (antibiotska rezistencija, AMR), odavno upozorava organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). 

Osim toga, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) uvrstila je antimikrobnu rezistenciju (AMR) među deset najvećih globalnih pretnji. Plan jedne od najvažnijih EU strategija, Od polja do stola, je da do 2030. godine smanje ukupnu prodaju antimikrobnih proizvoda u stočarstvu i akvakulturi za 50 odsto. 

Još je 2011. godine Evropski parlament izglasao neobavezujuću rezoluciju koja poziva na prestanak njihove preventivne upotrebe u stočarstvu. Takođe, revidirana Uredba o veterinarsko-medicinskim proizvodima predložila je ograničavanje njihove upotrebe u profilaksi (za sprečavanje bolesti) i metafilaksi (u svrhu prevencije oboljenja kod ostalih zdravih jedinki koje su u kontaktu sa obolelom životinjom), a koja bi na snagu trebalo da stupi 28. januara 2022.

Visoki kriterijumi uzgoja 

Pandemijsko stanje naučilo nas je da više razmišljamo o zdravlju i sigurnosti hrane, pa tako i mesa. Ove trendove u ishrani, naravno, prate i sami proizvođači. 

Tako uzgajivači svinja u Ukrajini razmatraju proizvodnju, kako piše pigprogress, vrhunske svinjetine bez upotrebe antibiotika. Njihov projekat podržao je i FAO, ali, kako ističe Oksana Jurčenko, predsednica Udruženja ukrajinskih uzgajivača svinja, takav uzgoj mora biti rezultat ispunjavanja visokih kriterijuma.

"Njih moraju da kontrolišu ne samo interni protokoli u proizvodnom pogonu, već i regulatori tržišta kao i nezavisne agencije", naglašava Jurčenko. 

U tu svrhu sprovešće se studije o pristunosti vrsta rezistentnih na antibiotike u toj zemlji.

"Ova je praksa jedan od presedana u svetu, a u korist domaćeg potrošača", izjavila je. 

Da li su kupci spremni za vrhunsko, ali i skuplje meso? 

Naravno, važno je posmatrati kakav je stav javnog mnjenja, a tamo sprovedeno ispitivanje ne daje baš "vetar u leđa". Rezultati ispitivanja kojeg je sprovela kompanija "Nielsen Ukraine", pokazalo je da ukrajinski kupci nisu spremni dodatno da plate organski proizvedenu svinjetinu ili onu vrhunskog kvaliteta.

Udruženje to nije obeshrabrilo, a smatraju kako se potražnja za ovakvom vrstom mesa u toj zemlji tek formira. Najveći razlog za ovakav stav, veruje se, da je prilično niska kupovna moć u toj zemlji gde prosečna plata iznosi tek 53.000 dinara. 

I Kina smanjuje upotrebu antibiotika 

Trend smanjenja upotrebe ove vrste lekova zabeležen je i u Kini, koja je veliki i proizvođač i potrošač svinjskog mesa. 

Kineska akademija nauka procenjuje da je stanovništvo te zemlje 2013. godine konzumiralo gotovo polovinu svih antibiotika u svetu, od kojih je 52 odsto (oko 97.000 tona), davano životinjama, što predstavlja veliki faktor rizika za AMR, piše pigprogress. 

Između 2014. i 2018. potrošnja ovih lekova u kineskom poljoprivrednom sektoru pala je za 57 odsto, na ispod 30.000 tona, izvestilo je 2019. kinesko Ministarstvo poljoprivrede i ruralnih poslova (MARA). 

Od prošle godine u toj zemlji dopušteno je antibiotike koristiti samo za lečenje bolesti i prevenciju, ali ne i za podsticanje rasta. To je podstaklo mnoge firme na proizvodnju dodataka hrani koji podstiču rast i imunitet životinja bez rizika od rezistencije na antimikrobne materije. Smatra se kako su sastav sirovina i odnosi ključni u hranidbi bez lekova.