Ako smesu za svinje pravite sami - pazite na količinu

Za pravilan razvoj, rast, zdravlje i ekonomičnost hrana za životinje treba  da sadrži sve neophodne komponente: proteine, ugljene hidrate, masti, minerale i vitamine. Nedostatak bilo koje komponente manifestuje se zaostatkom u razvoju, slabim prirastom i slabim imunitetom.

Većina hraniva koja se koriste u ishrani životinja sadrže sve neophodne materije, ali u različitim razmerama pa ih je neophodno mešati kako bi dobili zadovoljavajući i izbalansiran obrok.

Izbegnite nedostatke smesa koje sami pravite

Veliki broj naših farmera sami prave smese, posebno u svinjogojstvu, uglavnom od žitarica i drugih  proizvoda koji se proizvode na sopstvenom imanju. Često ove smese imaju određene nedostatke, najčešće manjak proteina, minerala, često i vitamina, posebno vitamina A i D. 

Saveti stručnjaka: Majstori proizvode prasad, a šegrti tove svinje!

Žitarice koje se koriste u ishrani bogate su ugljenim hidratima  i životinjama služe kao izvor energije dok proteinski deo obroka koji stoka koristi za razvoj i rast, proizvođači kupuju na tržištu. Da bi pripremili dobru koncentrovanu smesu neophodno je poznavanje hranljive vrednosti  svih komponenti koje ulaze u njen sastav, pojašnjava Miladin Klječanin iz Savjetodavne Srpske. 

Osnova smese su žitarice

Osnovu smese za svinje čine žitarice. Najzastupljeniji je kukuruz, a koriste se i ostala žita (ječam, pšenica, tritikale, u manjem obimu zob i dr.). To su energetska hraniva dok je sadržaj proteina u granicama 8 - 14% .

Soja, grašak, grahorica, bob, peletirana lucerka, suncokret i njihove sačme, proteinska su hraniva i  sadrže 18 - 44% proteina.

Stočna repa, repin rezanac i krompir sadrže lako probavljive ugljene hidrate, bogati su vitaminom D i kalcijumom, a siromašna u proteinu, odnosno, sadrže ih samo do šest odsto. Pre upotrebe poželjno ih je termički obraditi.

Stočno brašno, mekinje i drugi nusproizvodi mlinske industrije sadrže do 14% proteina i vrlo važne amino kiseline, zato je poželjno ove komponente uključiti u obrok.

Deteline i trave bogate su proteinima (do 18%), dobrog amino - kiselinskog sastava, mineralima i vitaminima, a sadrže visok procenat kalcijuma (pre cvetanja).

Proteine ne može zameniti ništa drugo

Proteini su neophodni za razvoj mišićnog tkiva (mesa), porast i ne mogu ih zameniti druga hraniva. Od 100 grama svarljivog proteina, svinja usvaja 60 - 70%.

Ugljene hidrate svinja koristi za intramuskularno i potkožno salo. Žitarice sadrže 40 - 70% svarljivih ugljenih hidrata, mahunarke 20 - 50%, uljarice 10 - 20%, mekinje 15 - 25%, a zelena masa 5 -10% svarljivih ugljenih hidrata.

Vitamini su neophodni za pravilan rast i razvoj. Vitamin A reguliše promet mineralnih materija i sprečava noćno slepilo. Porast i iskorišćavanje hranljivih materija reguliše B vitamin, a sprečava i nastanak beri - beri bolesti. C vitamin prevencija je za pojavu skorbuta. Pojava rahitisa posledica je nedostatka vitamina D, a nedostatak vitamina E za posledicu ima neplodnost. Vitaminima su bogate leguminoze, zelena masa, paša, lucerka, ljuspice žitarica.

Kako se stare krmače zamenjuju nazimicama?

Minerali su neophodni za održavanje života, razvoj, formiranje kostiju i krvi, zdravlje. Leguminoze sadrže dosta fosfora i kalcijuma, žitarice su bogate fosforom, ali siromašne kalcijumom, korenasto krtolasto povrće sadrži dosta kalijuma i natrijuma, a malo fosfora i kalcijuma.

Masti i ulja sporedni su u ishrani životinja. Deteline sadrže 0,1- 1% , žitarice 3-6% , a uljarice do 45%.

Procenat proteina u smesi izračunava se ovom formulom: Procenat komponente u smesi puta procenat proteina u komponenti/100

Primer smese

• 60 % kukuruz, sa 8% proteina, 4,8
• 22% sojina sačma sa 44% proteina, 9,68
• 15% ječam sa +9% proteina, 1,35
• 3% premiks

Smesa sadrži 15,83% proteina

Od proteina zavisi i kvalitet polutki

Svinje u tovu hranimo po volji (ad libudum) ili obročno. Obročno hranjenje kako jutarnje tako i večernje obavljati u isto vreme; šest do osam, odnosno 15 - 17 časova. Leti vreme hranjenja pomeramo ranije ujutru i kasnije uveče.

Ako hranimo jednom smesom čitav period, smesa treba da sadrži oko 14% proteina. Ukoliko se tov odvija u dve faze za uzrast 30 - 60kg koristi se smesa sa 16%, a u drugoj fazi (60 - 120kg) koriste se smese sa manjim sadržajem proteina, ali ne ispod 12%.

Sadržaj proteina u smesi bitan je iz razloga  što svinje do težine 110 - 120kg formira mišićnu masu i muskulaturu pa imamo najveće priraste i manju konverziju hrane za kilogram prirasta kao i kvalitet polutki.

Orjentaciono svinje do 40 kilograma hraniti sa dva kilograma koncentrovane smese, a za svakih 20 kg prirasta količinu povećavati za 0,5kg. Uz smesu životinje moraju imati čistu i pitku vodu po volji. Poželjno je pred kraj tova u smesi povećavati učešće ječma radi poboljšanja kvaliteta slanine i mesa.