Užička sela za turiste: Radionice starih zanata, mir i zdrava priroda

U užičkim selima su odvajkada gost dočekuje s posebnom pažnjom, gostoprimstvom koje mu je u genima. Kada gost dođe, poslovi se odmah napuštaju i sledi odmah posluženje: čašica rakije, meze sa pršutom, pa i ručak i konak, a to se od davnina podrazumeva.

Vreme prolazi, stižu nove moderne navike, ali se ersko selo gostoprimstva ne odriče. Uredili su seoski domaćini kuće i okućnice, napravila mesta za uživanje, sagradili vajate, kuće i bazene, i sve usmerili ka gostu.  

Prihodi kroz usluge drugačijeg odmora

Direktorka TO "Užice" Danijela Đorđević Arsić kaže da je zanimanje za bavljenje ruralnim turizmom u stalnom porastu.

"Rurarlni turizam je u stalnom porastu s obzirom na postojanje, još uvek atraktivnih i 'netaknutih' ruralnih predela s tačno određenim načinom života, kulturom i običajima, velikom potrebom očuvanja takvih predela, davanja stanovništvu mogućnosti prihodovanja kroz turističke usluge i očuvanje izvornih usluga i proizvoda kreiranjem ponuda za drugačiji odmor", kaže Đorđević Arsić.

Ruralni turizam u užičkim selima se razvija od 2005. godine i među najpopularnijim danas su Mokra Gora, Кremna, Кačer, Jelova Gora, Mendino brdo, Zlakusa, ali i ostala sela.

"Trenutno na teritoriji grada Užica ima 127 kategorisanih objekata u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima s ukupno 451 ležajem. Кategorizacija objekata važi tri godine, a dodeljuje je gradska uprava grada Užica", kaže naša sagovornica, mada je mnogo veći broj domaćinstava koja se bave turizmom, a nisu se prijavila za kategorizaciju.

Na selu nema stresa

Na pitanje šta najviše utiče na razvoj seoskog turizma u užičkim selima, direktorka TO "Užice" kaže - stres.

"U današnje vreme stresa, nedostatka vremena, manjka kvalitetnih aktivnosti, ruralni turizam predstavlja odličnu mogućnost bega iz takve stresom opterećene svakodnevice, i daje mogućnost prijatnog odmora koji pobuđuje nostalgiju za prošlim vremenima. Poslednjih godina ističu se interesi turista za prirodu, i to za ekološki čistu. Povećava se interes za domaće poljoprivredne proizvode.

Sve više posetilaca pokazuje interese za upoznavanje kulture, običaja i uslove življenja u mestu i okolini u kojoj borave za vreme svog odmora. Povećava se broj gostiju koji preferiraju turistički boravak u zdravoj prirodnoj okolini."

Prema njenim rečima takođe na čoveka utiče moderan način života: brzi tempo, otuđenost, nedostatak vremena za sebe i porodicu, nezdrava i brza ishrana, više bolesti, nameće potrebu za opuštanje uz zvuke iz prirode, fizičku aktivnost i rekreaciju, zbližavanje s prirodom...

"Upravo iz navedenog, motivi za dolazak na selo kao što su mir, čista priroda, interakcija s novim ljudima (domaćini), zdrava hrana, lagani tempo, fizička aktivnost, ne meri se vreme, dokolica, zaslužni su za nastanak i opstanak ruralnog turizma kao turizma okrenutog individualnom gostu i njegovim potrebama", dodala je naša sagovornica.

Radionice za izradu suvenira, grnčarije, narodnih nošnji

Kako kaže Đorđević Arsić, turisti za vreme svog boravka na selu traže ispunjenje svojih želja i hobija.

"Tako i u ruralnom turizmu nije dovoljno osigurati ispunjenje osnovnih potreba - smeštaja i ishrane, nego i dodatnih koje proizilaze iz želje za potpunim ispunjenjem slobodnog vremena. U trendu je kvalitet, a današnji ne znači luksuz, već podrazumeva dobar proizvod i uslugu."

Ipak, pitanje je da li erski domaćini prate te savremene tendencije ili su pak više privrženi tradicionalnom?

"Pojedina domaćinstava poseduje objekte karakteristične tradicionalne arhitekture - vajate, mlekare, vodenice, kao i bazene na otvorenom i ribnjacima. Neznatan broj domaćinstava poseduje porodične radionice za obradu drveta, izradu suvenira, grnčarske radionice, radionice za izradu tradicionalnih narodnih nošnji, degustativne centre, a koji se u smislu kvalitetnije ponude mogu unaprediti jedino u okviru šire lokalne zajednice", kaže direktorka TO Užice.

I iće i piće

O razvoju gastronomskog turizma naša sagovornica kaže da je to veoma važan deo putovanja svakog turiste, ali ipak u ređim slučajevima predstavlja glavni, primarni motiv putovanja turista koji većinu svojih odluka baziraju upravo na osnovu interesovanja za gastronskim proizvodima, odnosno na osnovu želje za istraživanjem, upoznavanjem i uživanjem u gastronomiji i onom što ona nudi.

"U okrivu sveukupnosti turističkog proizvoda seoskih područja, gastronomija ima značajno mesto u realizaciji potpunog doživljaja i zadovoljenja potreba za ekološkom, zdravom, neobičnom, seoskom hranom", zaključila je Danijela Đorđević Arsić.