Da li je zaista reč o teškom putu od seoskog domaćinstva do etno gazdinstva, koje će objediniti organsku priču i turističku? Ili ipak treba pokušati?
Kakve su šanse da se na organskoj farmi razvije seoski turizam? Kada biste pitali seoske domaćine, većina bi odrečno odmahivala glavom, uz izgovor da zbog velikih poslova na njivi ima veoma malo vremena za tako nešto. Ali, treba se na vreme zapitati, da li je to ispravna odluka?
Naročito danas, kada kupci i turisti tragaju za jednom sveobuhvatnom ponudom "na jednom dlanu" i uz jedan klik. Kada sve veći broj ljudi iz gradova, urbanih i ekološki zagađenih sredina beži u prirodu, traga za mirom ili za samo jednostavnim jutarnjim buđenjem uz pogled na zeleno dvorište.
Da li je zaista reč o teškom putu od seoskog domaćinstva do etno gazdinstva, koje će objediniti organsku priču i turističku ponudu u jednu smislenu, ali u isto vreme netipičnu celinu, drugačiju od drugih i da li od tog sna treba odustati? Ili ipak treba pokušati?
"Male farme organske hrane i taj vid poljoprivredne proizvodnje je veoma popularan u Evropi i to bi mogla da bude razvojna šansa u našoj zemlji. Najlakši plasman organske hrane imaju poljoprivrednici koji se bave seoskim turizmom. Oni svojim gostima pripremaju obroke od organskih proizvoda i na taj način ih prodaju po mnogo višim cenama od onih koje bi postigli na pijacama. Opet, sa druge strane, problem malih farmi je konkurentnost na tržištu. Seoski turizam je drugi dodatni posao i kao takav opstaje, što naravno ne mora uvek da bude i pravilo", kaže Dragana Arsenijević, stručni konsultant u oblasti marketinga i menadžmenta u turizmu.
Prema njenim rečima, prednost naše zemlje, kada je seoski turizam u pitanju, jeste raznolik reljef, pa tako imamo ušorena sela u Vojvodini i razuđena u brdsko-planinskim predelima. Naročitu draž imaju i potpuno različiti mentaliteti domaćina.
"Za stvaranje dobrog turističkog proizvoda potrebno je opsežno istraživanje. Turistički proizvod uključuje osnovne usluge, smeštaja, transporta i ugostiteljstva. Za kvalitetno pružanje turističkih usluga važnu ulogu imaju i infrastruktura, kulturne institucije, manifestacije i niz komplementarnih turističkih sadržaja usmerenih na obogađivanje iskustva i doživljaja turista, u skladu sa njihovim potrebama i zahtevima", naglašava ona.
Primera dobre prakse bavljenja seoskim turizmom, ističe, u našoj zemlji ima mnogo, poput Kapetanovih vinograda, Etno sela Latkovac, Zornića kuća ili domaćinstvo Gostoljublje u Kosjeriću.
Ono što je važno znati, ističe ona, jeste da je za bavljenje seoskim turizmom važno da postoji biznis plan i marketinški način razmišljanja. Posle toga je potrebno proučiti zakonsku regulativu. Postojanje marketinškog pristupa znači da treba da imate ciljeve i dobru marketing strategiju.
Što se tiče besplatne pomoći domaćinstvima u oblasti marketinga, ona se jedino mogu delimično osloniti na turističke organizacije - istraživanje tržišta, reklama na sajtu, nastupi na sajmovima i manifestacijama, izrada specijalizovanih prospekata i brošura i tako dalje.
Dragana Arsenijević kaže da je, iz njenog dosadašnjeg iskustva, najveće interesovanje kod seoskih domaćina koji su razmišljali o ovom poslu postojalo za internet marketing i marketing putem društvenih mreža, utvrđivanje autentičnog suvenira iz domaće radinosti na destinaciji, organizaciju manifestacija koje se oslanjaju na usluge u seoskom turizmu (slikarske kolonije), utvrđivanje logotipa ili maskote domaćinstva.
Karolina Stamenković predstavnik je Udruženja žena "Lužničke rukotvorine" iz Babušnice, koje se pored brojnih aktivnosti očuvanja tradicije i razvoja starih zanata, bori i za razvoj seoskog turizma. Udruženje u kome je aktivna organizovalo je nekoliko projekata, koji su uglavnom bili usmereni ka ekonomskom osnaživanju žena i društveno osetljivih grupa u ruralnim sredinama.
Prema njenom mišljenju, nedovoljna informisanost, neuređena infrastruktura, kao i nezainteresovanost za razvoj seoskog turizma predstavljaju osnovnu prepreku za razvoj seoskog turizma, iako njen lužnički kraj sa svojim istorijskim, kulturnim, materijalnim i nematerijlnim dobrima predstavlja neiscrpni resurs za razvoj seoskog turizma.
Brdovita Srbija na jugu (Svetlana99 / Pixabay)
Prepreke za razvoj tog koncepta ona vidi u nedovoljnoj zainteresovanosti lokalnih turističkih organizacija da pruže osnovne informacije lokalnom stanovništvu o mogućnostima poboljšanja kvaliteta života podizanje životnog standarda bavljenjem seoskim turizmom. Tu je još i nedovoljna podrška države, nepoznavanja propisa oko kategorizacije smeštaja kao i nepoverenje ljudi u priču o seoskom turizmu.
Marica Kosanović, dugogodišnji menadžer za turizam, turistički radnik i član komisije za kategorizaciju smeštaja pri lokalnoj samoupravi Grada Zrenjanina objašnjava da je složen i dug put do dobijanja svih zakonskih preduslova za bavljenje seoskim turizmom.
Kosanović: Konfuzija na terenu
"Što se tiče pružanja usluga u seoskom turizmu, svako fizičko lice koje ispunjava zakonom donete uslove, može da se registruje kao seosko turističko domaćinstvo. Registracija je zadatak lokalne samouprave, koja mora da formira Komisiju za kategorizaciju. Fizičko lice (poljoprivrednik ili član seoskog domaćinstva) podnosi Komisiji, odnosno lokalnoj samoupravi zahtev. Komisija izlazi na teren i odredjuje kategoriju,na osnovu pravilnika o kategorizaciji i izjava o tehničkim i higijensko-sanitarnim uslovima koje propisuje Ministarstvo. Potom se izdaje rešenje kojim se dozvoljava rad i koje traje tri godine. Obaveza je domaćina da nakon dobijanja rešenja potpiše ugovor sa pravnim licem registrovanim za ugostiteljske usluge i da sve poslove i usluge pruža preko njega, uz izdavanje fiskalnog računa od strane pravnog lica. Naplatu vrši pravno lice i sve obaveze plaćanja poreza i boravišne takse padaju na teret pravnog lica. Pravno lice ima pravo na proviziju i konačno neto iznos prebacuje fizičkom licu na tekuću račun", objašnjava Kosanović.
Prema njenim rečima, mogu se pružati usluge noćenja u objektima do 30 ležaja i usluge pripremanja hrane iz pretežno lične proizvodnje grupi do 50 ljudi. Različit je način obračuna poreza za usluge noćenja i ostale usluge u seoskim turističkim domaćinstvima.
"Pomoć pri registraciji bi morale da pruže komisije, koje su ovlašćene od strane lokalne samouprave. Međutim to nije uvek slučaj. Radim na mestu menadžera za turizam grada Zrenjanina. Vrlo sam zainteresovana za razvoj seoskog turizma. Moje mišljenje je da nemamo adekvatnu strategiju razvoja seoskog turizma, da su nam zakonski okviri, a naročito porezi, neprilagođeni razvoju i da više od pola domaćinstava u Srbiji koje pružaju ove usluge nije registrovano. Vlada opšta konfuzija na terenu. Čak su i lokalne takse za registraciju različite u gradovima i opštinama. Negde je taksa 300 dinara a negde i 12.000 dinara", naglašava ona.
Ravnica na severu Srbije - Vojvodina (Miloš Milošević / Flickr)
Turisti danas u Srbiji očekuju da na trpezi dobiju domaće specijalitete, pogaču, proju, sir, kajmak, suvo meso, pite i gibanice, sarmu od zelja ili kiselog kupusa, domaću piletinu, jagnjetinu ili svinjetinu, domaće džemove, slatka i sokove, salčiće, poljupčiće, puslice, štrudlu, domaću rakiju i posebno vina, i zato im upravo to i treba ponuditi.
Zadovoljan gost će kupiti i poneti sa sobom namirnice za koje zna da su zdrave, ukusne i kvalitetne, a samim tim štedi vreme i novac proizvođača koji bi morali da putuju u grad, plaćaju prevoz i trguju na gradskim pijacama.
Inače, svetski podaci ohrabruju. Putovanja ka seoskim destinacijama su u porastu. U Evropi ima oko 200.000 registrovanih domaćinstava i procenjuje se da je oko pola miliona ljudi direktno ili indirektno zaposleno u seoskom turizmu, koji raspolaže sa oko 2.000.000 ležajeva. Godišnja turistička potrošnja u seoskom turizmu Evrope iznosi oko 26 milijardi evra. Što se zemalja u okruženju tiče, seoski turizam je najrazvijeniji u Sloveniji i većina naših domaćina odlazi u studijske posete domaćinstvima u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Foto: Antonis Gkekas / Flickr
Tagovi
Autorka
Evo kako Austrijanci pomažu razvoju ruralnog turizma "Praznici na farmi'
Šta je potrebno da biste se bavili etno turizmom?
Izbor najboljeg turističkog sela: Šansa za Srbiju
Etno domaćinstvo "Merak" - da odmoriš i telo i dušu uz domaća jela i starine
