Na zapuštenoj dedovini podigao šatorsko naselje za turiste

Na dedovini u Ojkovici kod Nove Varoši Filip Matović (29) podigao je šatorsko naselje kako bi oživeo zapušteno imanje i udahnuo novi život selu koje se polako gasi. Na livadi koju iznajmljuje turistima do skora su pasla komšijska stada, jer članovi familije razasute po svetu nisu imali ni vremena ni volje da obrađuju imanje koje je othranilo generacije Vićevića.

Kuća u kojoj Filip od skora živi, pod ključem je bila od 1995. kada je Jeremija Vićević, njegov pradeda po majci, zbog bolesti i duboke starosti morao da napusti imanje i pređe kod sinova u grad. U nju su nakon toga članovi porodice dolazili tek nekoliko puta godišnje, na familijarna druženja.

"Mada sam odrastao kod očevih roditelja na Rajcu, još kao dečak sam zavoleo ova brda iznad Zlatarskog jezera. Kasnije tokom srednje škole i studija često sam dolazio u Ojkovicu sa društvom. I svi oni tvrde da ovo mesto ima neku posebnu energiju, što je bilo i presudno za moju odluku da baš ovde zaplovim u vode turizma", priča Matović.

Mesta za 20 šatora

A ko želi odmor u šatoru sa predivnim pogledom na najveću i najlepšu od tri hidroakumulacije u kanjonu Uvca, Ojkovica je pravi izbor. I neće pogrešiti. Boravak ovde kažu, krepi dušu, pa je sve više turista "nomada" koji asfaltnim drumom od Kokinog Broda stižu u selo. U kamping odmorištu na Filipovom bregu iznad Vićevića, prvom u ovom kraju, trenutno je mesta za 20 šatora.

"Kamp je podignut na 1.150 metara nadmorske visine, na nepun kilometar iznad Zlatarskog jezera. Cela livada je u sunčanoj strani, pa se ujutru vidi izlazak, a uveče i zalazak sunca, koji je veličanstven. Kamp parcele za šatore raspoređene su u tri reda na 50 ari, na blagoj padini ka jezeru, kako šatori jedan drugom ne bi zaklanjali pogled. Nisam želeo gungulu i žurku, već sam napravio mesto za odmor."

Naš sagovornik je po zanimanju diplomirani ekonomista. Srednju i osnovnu školu završio je u Gornjem Milanovcu, gde mu i danas živi porodica, a fakultet u Beogradu, odakle se posle osam godina života preselio u Ojkovicu.

"Kada je u Srbiju prošle godine došla pandemija, sve češće sam počeo da razmišljam o promeni načina života. Od pojave korone poslove sam obavljao onlajn, pa sam pomislio zašto bi plaćao stan u Beogradu, kada bi sve to mogao da odradim iz sela? Umorio sam se gradske gužve, i jurnjave, jer sam u jednom trenutku bio angažovan na čak tri posla", kaže Matović.

Domaći proizvodi i vožnja kajakom

Kamping odmorište "Filipov breg", nazvano po uzvišenju, opremljeno je kao i svi drugi turistički objekti ovog tipa, a Matoviću su sa savetima dosta pomogli u Kamping asocijaciji Srbije. Ima sanitarni objekat, sa WC i tuš kabinama, umivaonicima i spoljnom česmom za pranje sudova. Trenutno je najviše domaćih turista, a Filip očekuje da će od iduće godine biti dosta kampera iz zapadne Evrope.

"Kamperi koji imaju svoje šatore plaćaju samo noćenje po osobi, dok oni koji nemaju opremu kod nas mogu da iznajme šator sa dušekom na naduvavanje, jastucima, džezvom, plinskim rešoom, roštiljem, talandarom i kotlićem. U selu kod meštana mogu da kupe domaće proizvode. Imam dobru saradnju sa turističkim radnicima na lokalu, pa su u ponudi i vožnja kajakom, čamcima, katamaranom, kvadovima, biciklističke i orijentiring ture."

Dok se sela u Srbiji prazne, život se vraća u Ojkovicu iznad Zlatarskog jezera

On nije jedini koji je iz grada došao da živi u Ojkovicu iz koje lokalno stanovništvo masovno odlazi u potrazi za boljim životom. Prvi su to pre par godina učinili supružnici Dunja (34) i Vladimir (34) Ristanović koji za ovo selo nisu rodbinski vezani, pa zatim i njihovi prijatelji Predrag (66) i Snežana (56) Đurić, Krajišnici koji su živeli u Americi. Dolazak u Ojkovicu najavilo je još nekoliko njihovih prijatelja, koji su ovde već kupili zapuštene kuće i imanja, što malobrojnim meštanima uliva nadu u opstanak sela.

U planu i sređivanje zidane jednospratnice

Poput njih i naš sagovornik namerava da se ovde skući, i da jednog dana oformi porodicu. Trenutno renovira zidanu jednospratnicu u kojoj mu je pradeda Jeremija živeo, a namerava da sredi i zapuštenu brvnaru pored.

"U ovoj brvnari koju imamo od pamtiveka, rodio se moj deda Milenko, majčin otac, kao i njegovih sedmoro braće i sestara. U školi u Ojkovici koja je odavno zatvorena, deda je završio osmoletku, pa je od srednje nastavio školovanje u Beogradu i kasnije se zbog posla skućio u Prislonici kod Čačka. Igrom sudbine sada sam se ja vratio tamo gde je on rođen, s namerom da oživim zapustelo imanje", kaže Matović i dodaje da je u ceo projekat već sam uložio blizu dva miliona dinara ušteđevine i kredita, i ne namerava da tu stane.