Vašar u Rumi - mnogo posetilaca, ali slaba prodaja

Prijatno majsko vreme izmamilo je mnoge na rumski vašar. Svakog trećeg u mesecu okupe se i domaćini i brojni gosti iz čitave zemlje na jednom od najpoznatijih vašara u Srbiji. Moglo se kupiti sve i svašta, ali - mnogi nisu kupili ništa. Šetača, kao kažu vašardžije, bilo je najviše.

Bogata istorija rumskog vašara

Već 271. godinu u Rumi se održava vašar. Sve je počelo 20. 07. 1747. godine kada su Rumljani dobili prvu privilegiju od carice Marije Terezije, čime je Ruma svrstana u red trgovišta. Privilegija se sastojala u tome da se četiri godišnja vašara "sa njima pripadajućim stočnim pijacama" sa Mitrovice i Jarka, koji su ostali u novoformiranoj Vojnoj granici, prenose na Rumu. Održavali su se na Cveti , Spasovdan ,Miholjdan i na sv. Petra i Pavla. Pored godišnjih vašara, svake subote su održavane pijace.

Naročit podstrek za razvoj privrede bila je Cehovska privilegija koju je car Franja I 1818. godine izdao rumskim zanatlijama. Navedene privilegije su ponovljene u tzv. Slobodnici koju je vlastelin Marko Pejačević izdao stanovnicima Rume 01. 01. 1749. godine, čime su oni i zvanično postali slobodni ljudi, za razliku od zavisnog stanovništva u okolnim selima, sa brojnim obavezama prema vlastelinu. Ruma je postala privilegovano trgovište. Osma tačka Slobodnice govori da varošani uživaju prihode od dva vašara, dok prihodi od druga dva idu u korist vlastelina. Deseta tačka, međutim, kaže da kada varoš naraste do 1.000 kuća, sleduju joj prihodi i od preostala dva vašara. Tada se najviše trgovalo konjima, govedima, svinjama i žitom.

Bio je najpoznatiji i u nekadašnjoj Jugoslaviji, a istorijske činjenice govore da nije održavan tokom Drugog svetskog rata. Vremenom se sve menjalo, pa je vašar u Rumi sada najmasovniji i najpoznatiji u Srbiji, ali i van njenih granica.

270 godina vašara u Rumi

Dobra ponuda, ali loša prodaja

Table sa natpisima "akcija za ovo, akcija za ono". Roba na komad. Tri struka paradajza za 100 dinara, isto toliko i rasade krsatavaca. Tri para čarapa za 120 dinara. Super secko po povoljnoj ceni. Ponude su pljuštale na sve strane, ali bez velikog uspeha. Marketinški trikovi prodavaca nisu imali uspeha.

"Ja dolazim redovno na vašar i napokon je lepo vreme, pa se može i nesto videti, možda i kupiti. Izbor je kao i uvek velik, ali vidi se da se slabo kupuje. Izgleda da smo se istrošili za praznike“, kaže Boško Košutić iz Buđanovaca i dodaje: "Većina ovde samo šeta i razgleda. ja sam bio i na stočnom delu. Najviše se prodaju prasad i to po ceni od 300 dinara za kilogram. Ostalo loše. Loše i ovde sa robom".

Zarada za ručak 

Na mnogobrojnim tezgama polovna garderoba. Iako im je cena veoma popularna, kupaca nema. "Ja prodajem pantalone za 200 dinara. I niko ih neće. Vijetnamka košta dve hiljade, a kao nova je“, kaže Jovica Smiljanić, prodavac i uverava: "Biće valjda neke zarade da odem na vruću jagnjetinu. Većina nas zbog toga i dođe na vašar. Ništa lepše i ukusnije nema od vruće vašarske jagnjetine". Da li će zarade  biti za dobar ručak veliko je pitanje. Nas sagovornik mora da proda osam pantalona da bi platio kilogram jagnjetine, ili komad manje za kilogram vašarske prasetine.

Pod šatrama može da se nađe prazno mesto, što nije dobar znak. "Danas nešto loše ide prodaja, mada je kod nas od jutros bilo dosta mušterije. Cene su konstantno iste i one redovne vašardžije obavezno dođu kod nas. Znaju da imamo kvalitetnu jagnjetinu i prasetinu", kaže Robert Hegediš iz Temerina.

Gužva, ali mala zarada

Da li sa praznim novčanikom ili ne, na vašaru je ipak gužva, kako na robnom delu, tako i na onom rezervisanom za stoku. Od ovog vašara tu je i nova stočna vaga, koju je pre nekoliko dana postavilo Javno preduzeće Komunalac u Rumi. Meri tačno u gram. Usluga se plaća, baš kao i mesto za prodaju robe. To je ono što se platiti mora, bez obzira da li je bilo zarade ili ne, ali sudeći po praznim rukama posetilaca, malo ko je danas zaradio.