Prestižna vinska manifestacija

Tri stotine vina je predstavljeno na "glavnoj sceni", a na takozvanoj "maloj sceni" posetioci 13. beogradskog salona vina, koji je održan u beogradskom hotelu Hayat, bili su u prilici da se upoznaju s alternativnim pravcima u proizvodnji vina, poput onih iz biodinamičke i organske proizvodnje.
Kao deo glavnog programa u Kristalnoj dvorani, uz vinarije, posetiocima su svoje proizvode predstavili i proizvođači i uvoznici vrhunske delikatesne hrane. Vino i hrana su se spajali i na radionicama kao deo pratećeg programa, a degustatori su bili u prilici da osete specifične ukuse. Ulaznica za glavni program je koštala 1.500 dinara, a kaucija za čašu 300 dinara.

U Srbiji izgrađena vinska kultura

Dragoslav Ivanović iz vinarije "Ivanović" u Aleksandrovcu na Beogradskom salonu vina ponudio je tamjaniku, prokupac, roze i specifična vina poput kasne berbe rajinskog rizlinga i tamjanike zvane "Zanos" i "N° 1/2". Za vino "N°1/2" je specifično da predstavlja mešavinu prokupca i kaberne sovinjona i merloa, dok "N° 3/4" čini tamjanika iz drvene buradi. Ivanović smatra da je u Srbiji izgrađena vinska kultura, pogotovo ako se uporedi sadašnji odnos prema vinu u odnosu na onaj koji je bio zastupljen na prvom Salonu vina organizovanom pre više od 10 godina.
"Posetioci su profilisali svoje ukuse i znaju šta hoće da probaju. Otvoreni su za sve, ali znaju šta vole. Salon je zgodno mesto da se promovišu nova vina. Vinari i distributeri se znaju i nije im potreban ovakav vid promocije, ovde smo, pre svega, da se sretnemo sa krajnjim potrošačima", kaže Ivanović.

Premijera iz Male Remete

Komercijalni direktor vinarije "Deurić" Zlatko Živanić kaže da je privilegija biti na Beogradskom salonu vina i ocenjuje ga kao najprestižniju manifestaciju tog tipa u regionu.
"Ovde su najbolji i najuspešniji vinari iz regiona. Vinarija "Deurić" iz Male Remete je ovde prvi put i vrlo smo zadovoljni komentarima i utiscima. Imamo i jednu premijeru. To je sortno vino "pino noar" iz 2015. godine", kaže Živanić.

Mala Remeta je prepoznatljiva po preduzeću "Atos fructum" na čiji pomen su svi odmah razmišljali o proizvodnji jabuka. Međutim, iskoristivši potencijale zemljišta, voćarsko-vinogradarske mehanizacije i obučenog kadra podigli su i zasade vinograda na prostoru gde su se vinogradi nalazili pre Drugog svetskog rata.

Spoj hercegovačkog krša, sunca i loze

Brend menadžer u vinariji "Vukoje 1892" iz Trebinja Julija Vukašinović kaže da je organizacija Beogradskog salona vina na najvišem mogućem nivou.
"Na salon dolazimo da bi dobili povratne informacije o našim vinima na osnovu kojih određujemo dalji smer rada. Ovaj festival je bogat radionicama koje se organizuju s ciljem da posetiocima približe ono što im je nepoznato. Zato su na našem štandu i tri somelijera koji daju odgovore na brojna pitanja profilisane vinske publike", kaže o svojim uticima na Beogradskom salonu vina Julija Vukašinović iz vinarije "Vukoje 1892". Ova vinarija je osim u proizvodnji vina odlučila da se upusti i u uzgoj maslina, a potencijalnu proizvodnju sira smatraju dobrom idejom.

Premijere daju ekskluzivnost Salonu

Glavni i odgovorni urednik portala "Vinopedia" Tomislav Ivanović, Beogradski salon vina ocenjuje kao najbolji presek godišnjih dešavanja na srpskoj vinskoj sceni.

"Ovo je najbolje ogledalo vinarstva Srbije. To dokazuje veliki broj posetilaca iz regiona. Znatan broj vinarija odredio je ovaj Salon za premijerno predstavljenje vina. Prezentuju se nove berbe i vina što manifestaciji daje određenu dozu ekskluzivnosti. Vinske radionice su takođe odlične, ali nisu promovisane na odgovarajući način", smatra Ivanović.
Ivanović vinsku scenu Srbije ocenjuje kao dinamičnu i sve bolju. Smatra da su pre nekoliko godina Darko Jakšić i Ministarstvo poljoprivrede dali dobru osnovu za regulisanje tržišta vina. Prema njegovoj oceni, prave vinarije su uskladile svoj rad kako u vinogradu tako i u podrumu.

Vinske radionice

Beogradskom salonu vina teško je naći zamerku, a od svega onog što se dešavalo na ovoj manifestaciji ne treba zaobići vinske radionice. Od četrdesetak radionica, koliko ih je upriličeno na ovogodišnjem Salonu, svaka je imala specifični naziv koji je upućivao na određenu tematiku. Između ostalih organizovane su radionice Fruškogorski teroar - od vina do tartufa, Vino iz amfora sa dna mora, Horizontalno - vertikalna frankovka, zatim Spektar sovinjona, Plavac sa najboljih položaja kao i Vertikala prokupca. Na radionicama je broj mesta ograničen od desetak do 50, u zavisnosti od veličine prostora u kojima se održavaju. Zato nauk za sledeću godinu je da se na vreme treba on-line prijaviti za učešće na željenim radionicama.