Značaj pravovremene i pravilne prihrane ozime pšenice

Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva velike količine mineralnih elemenata iz zemljišta, pa stoga za ostvarenje visokih prinosa traži plodna zemljišta. Kada je reč o makroelemenatima, pšenica najviše usvaja azot. Diplomirani inženjer ratarstva Milenko Đurić kaže da se na osnovu dosadašnjih istraživanja smatra da za formiranje jedne tone zrna sa odgovarajućom vegetativnom masom pšenici treba oko 25 kilograma azota. U slučaju nedostatka azota biljke pšenice se slabije bokore i imaju kraći klas, koren im se izdužuje i ne grana se. Usled manjka azota biljke su niže i tanje, a skraćuje se i period rasta listova, kao i dužina njihove fiziološke aktivnosti.

Višak azota nepovoljno utiče na produktivnost biljaka

Nedostaci azota uočavaju se najpre na starijem lišću koje postaje žuto zbog smanjene sinteze hlorofila i postepeno se suši. Nasuprot manjku i višak azota nepovoljno utiče na produktivnost biljaka. Prekomerna prihrana azotom podstiče rast vegetativne mase usled čega su biljke preterano bujne. Biljna tkiva postaju sunđerasta i meka. Takve biljke lakše poležu i podležu napadima biljnih bolesti. Кoren biljaka je kraći i deblji čime se smanjuje otpornost na sušu. Višak azota dovodi i do produžavanja vegetacije.

U početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna visoka koncentracija nitrata

Prihrana pšenice je veoma važna agrotehnička mera. Ona ima veliki uticaj na visinu ostvarenog prinosa. Pravilna ishrana azotom naročito je značajna tokom faza bokorenja i vlatanja odnosno kada se odvija segmentacija konusa rasta i kada se diferencira broj klasaka i cvetova u klascima. Zato je u početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna visoka koncentracija nitrata 12-20 kg N-NO3 u površinskom sloju zemljišta od 0-20 centimetara.

 Ukoliko se upotrebljava urea, prihranu treba obaviti ranije

Vreme prve prihrane zavisi od vrste mineralnih đubriva. Ukoliko se upotrebljava urea, prihranu je potrebno obaviti nešto ranije, obično je to tokom prve dve dekade februara, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ukoliko se za prihranu upotrebljava amonijum-nitrat, tada se ona može obaviti nešto kasnije, početkom marta. Treba voditi računa o vremenskim uslovima u doba prihrane jer stanje zemljišta treba da bude takvo da je moguć ulazak mehanizacije na parcelu i potrebna je određena količina padavina nakon prihrane da bi đubrivo dospelo u zonu korena u vreme kretanja vegetacije.

Prihranu obavljati rano ujutru

Tokom zime zemlja je vlažna, pa bi prihranu trebalo obaviti u ranim jutarnjim časovima kada je zemljište zamrznuto da bi traktor mogao bez problema da ide po površini bez straha da će naneti bilo kakvu štetu pšenici. Da bi se ostvario dobar kvalitet, visok i stabilan prinos treba obratiti pažnju na veoma važne stavke među kojima su: prvo prihranjivanje se preporučuje već u kasnu zimu ili rano proleće, po pravilu ne pre 15. februara; drugu prihranu treba obaviti u fazi intenzivnog rasta stabla do pojave klasa; treća prihrana zavisi od stanja useva i uslova gajenja.

Vrste, količina đubriva i vreme prihrane

Prva prihrana utiče na visinu prinosa, a druga na kvalitet. Tu bi trebalo uneti negde do 80 kilograma čistog azota po hektaru. Ako ovo pretvorimo u đubrivo to bi bilo negde oko 180 kg/ha UREA (46%N), negde oko 250 kg/ha AN (33%N), 300 kg/ha ako ga unosimo u obliku КAN (27%N). U prvom prihranjivanju sva nabrojana đubriva mogu se koristiti. U drugoj prihrani, koja bi išla negde krajem marta ili početkom aprila, količina zavisi od razvoja pšenice i ne treba koristiti azotno đubrivo UREA nego AN ili КAN. Preporuka je da se 60% azota unese u fazi bokorenja, a ostatak od 40% u fazi vlatanja.

• Prva prihrana pšenice: 40-60 kg/ha čistog azota.
• Druga prihrana pšenice: 30-40 kg/ha čistog azota.
• Treća prihrana pšenice: 20-30 kg/ha čistog azota.