Vreme pogodovalo setvi uljane repice, ali nedostatak kiše odraziće se na žetvu

Prethodne godine setve uljane repice ratari bi najradije zaboravili, ali ih se sete uvek u ovo doba, kada dođe vreme za ponovno sejanje. Niz od nekoliko godina loših prinosima usled suše mogao bi se prekinuti ove godine, jer uslovi su barem naizgled delovali povoljnije - odnosno, zemljište je imalo više vlage.

Kako se period od finalnih dana avgusta pa do sredine septembra smatra idealnim za setvu repice, može se reći da ratarska setvena godina kreće kada i školska - u septembru. Ukoliko se sa setvom porani, postoji opasnost prebujnih useva, kada se biljke previše izduže i zato teže i "preguraju" zimu. U slučaju kasne setve nije dovoljno spremna za zimski period, te lakše dolazi do izmrzavanja. Zato je pravi tajming važan korak u ovom poslu.

Uljane repice sve manje

Iako neki poljoprivrednici odustaju od uljane repice, oni uporniji ove godine imaju pogodne uslove za rad, a ova kultura i dalje je interesantna i važna ratarima. Najveća motivacija ticala se, logično, dobre cene i šanse za otkup. Finansijski udeo važan je faktor, budući da upravo ova kultura ratarima u sezoni vegetacije donosi i prve bolje prihode.

Lepo vreme možda poveća površine, a možda i ne?

Tibor Sitaš, poljoprivrednik iz Mužlje kod Zrenjanina, jedan je od onih koji nisu odustali od ove biljne kulture. Pored oca koji se bavi poljoprivredom dosta je naučio o agrarnim radovima, pa je, logično i sam nastavio sa ovim poslom. Sada rade obojica.

"Uslovi pred setvu ove godine bili su odlični da se zemljište pripremi kako treba i da se sa setvom krene na vreme. Početkom septembra krenuli smo da sejemo uljanu repicu, dakle, onda kada se i kreće sa radovima kada je u pitanju ova kultura. Dobre vremenske prilike, odnosno, vreme bez padavina, ohrabrilo me je da povećam površine: prošle godine je bilo 20 hektara, a ove sam posejao 30", rekao je Tibor Sitaš.

Cena uljane repice ove godine bila je 330 evra po toni, međutim, pitanje kako će se odvijati situacija u narednoj sezoni, kao i obično, zbog vremenskih prilika i prinosa.

"Zbog suše sam ove godine odlučio da povećam količinu, ali zbog suše možda i odustanem. Koliko je nedostatak kiše dobar za period pred setvu, toliko je loš za period nakon nje, jer se ne zna kako će se sušni period tokom jeseni odraziti na prinose. Ako se ova godina pokaže kao loša, moguće je da ću odustati od uljane repice."

Suša ne najavljuje bogatu žetvu

Pored ove kulture, koju gaji tek tri godine, ovaj poljoprivrednik ima duže iskustvo sa drugim kulturama kao što su ječam, suncokret, pšenica i kukuruz.

Zbog suše u Evropi niži prinosi, a kasni i setva ozimih kultura

"Što je bilo do nas, uradili smo, i vreme nam je u početku išlo na ruku, pa nismo odugovlačili čekajući preciznije prognoze vremena. Sada je na redu pšenica, pa se pripremamo za nju. Uljana repica pretprošle godine imala je užasan epilog, možda se ovogodišnjom setvom ipak izvučemo, ali trenutna suša baš i ne najavljuje potencijalno bogatu žetvu. Ipak, nastavljamo sa drugim poljoprivrednim planovima", zaključio je sagovornik.

Veliko interesovanje za uljanu repicu

Podrobnije informacije sa terena, kada je reč o ovoj uljarici dala nam je i Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, potvrdivši da poslednjih godina postoji interesovanje za setvu ove kulture.

"Uljana repica na teritoriji Srednjeg Banata zauzima male površine. Brojevi se kreću između 1.500 i 2.000 hektara, najviše 3.000 hektara. Preciznije informacije ne postoje, jer navedene površine često i ne budu ispunjene planom, ili žetva ne bude izdašna. Najveći problem u proizvodnji tiče se padavina - nedostatak kiše u jesenjem periodu i te kako može da utiče na slabiju žetvu", uputila nas je Rajačićeva.

EU očekuje najlošiju žetvu uljane repice u poslednjih 14 godina?

Problemi sa kojima su se susreli poljoprivrednici prethodnih godina već su poznati; pretprošle godine usevi su izmrzli, a prošlogodišnja žetva bila je obavljena na oko 2.000 hektara u Srednjem Banatu. Ove godine, istakla je naša sagovornica, uslovi za setvu bili su gotovo idealni.

"Pred ovogodišnju setvu vremenske prilike bile izvrsne, pa se zemljište moglo kvalitetno pripremiti za posao, te su radovi išli po planu. U ovom trenutku, suša ratarima otežava dalje aktivnosti. Planirana je setva na oko 3.000 hekara, međutim, niko ne zna šta može da očekuje. Ono što pouzdano znamo sa terena, kada je reč o onima koji su među prvima posejali uljanu repicu, to je da je reč o gazdinstvima koja poseduju zalivni sistem, pa ih možemo smatrati na neki načim spremnim za borbu protiv sušnih perioda", kaže zrenjaninski stručnjak i dodaje da se padavine najavljuju, ali se neki ratari i premišljaju oko toga da li će uopšte i sejati.

U svakom slučaju, optimalni rok za setvu uljane repice polako ističe.