Vlage u zemljištu ima - kada će krenuti setva kukuruza?

Bliži nam se setva kukuruza tako da poljoprivrednim proizvođačima predstoji predsetvena obrada zemljišta. Ona je samo po sebi veoma značajna obzirom da za postizanje dobrih prinosa pored odabira hibrida. Treba voditi računa o dubini i gustini kao i o vremenu kada će seme biti stavljeno u zemlju.

Stručnjaci napominju da propusti i greške koje se tada naprave ne mogu se kasnije ispraviti ni jednom drugom agroteničkom merom.

Vremenski uslovi utiču na vreme setve

Svemu prethodi adekvatna predsetvena priprema, zimska obrada sa unošenjem mineralnog đubriva. Stvaranje najboljih uslova zavisi od raspoložive mehanizacije ratara i stanja parcele. Svaku proizvodnu godinu karakterišu drugačiji vremenski uslovi tako da prva dekada aprila zna biti sunčana i topla, ali i kišovita i hladna. Teoretski gledano optimalni rokovi setve kukuruza su od 15. do 25. aprila, dok su okvirni rokovi od 10. do 30. aprila.

Ratari često napominju da se drže zlatnog pravila koje kaže da je treba započeti kada se na dubini setvenog sloja zemljište zagreje na osam do 10 stepeni što je garancija da će zrno klijati i nići za desetak dana. Poljoprivredni proizvođač iz Bačke Palanke Milan Bulajić potvrđuje da je potrebna određena temperatura zemljišta i optimalno stanje vlage.

"Prethodnih nekoliko godina temperature su bile povoljne početkom aprila te sam mogao obaviti ranu setvu. Nicanje je bilo odlično, a i u kasnijim fazama razvoja kukuruza vremenske prilike su bile odlične te je proizvodnja bila stabilna", rekao nam je naš sagovornik napominjujući da je svakog proleća situacija drugačija te napominje još jednom da početak ovih radova diktiraju vremenski uslovi.

Nepovoljni uslovi

Stručnjaci upozoravaju, a i ratari dobro znaju da rana setva nosi sa sobom veliki rizik od pojave kasnih prolećnih mrazeva, kao i hladnog vremena, a sami tim i hladnog zemljišta. Upravo to usporava klijanje i nicanje, a često se u ovakvim sitauacijama događa da nabubrelo seme, koje je već usvojilo vlagu iz zemljišta polako gubi energiju. Ukoliko seme dugo stoji u hladnoj i vlažnoj zemlji dugo bubri i klija i teško niče te može doći do truljenja i napada žičara što direktno dovodi do proređivanja useva.

Ukoliko bude dosta padavina stvoriće se pokorica, a često i vodolež te će seme u zemlji propasti. Ponovna setva kao jedino rešenje bi samo povećala troškove proizvodnje te stoga treba dobro obratiti pažnju na vremenske prilike u za vreme ove agrotehničke mere.

Primena startnog đubriva

Bulajić kaže da seje više hibrida, obavezno koristi zaštićeno seme i praktikuje primenu startnog đubriva.

"Tokom setve koristim startno đubrivo koje biljkama obezbeđuje neophodne količine lako pristupačnih hraniva te se tako postiže bolje ukorenjivanje i brži i bolji početni porast i napredovanje, a samim tim i veći i sigurniji prinos", rekao nam je naš sagovornik.

Od čega zavisi uspešnost setve?

Stručnjaci napominju da dubinu setve određuje više faktora, pre svega tip zemljišta, priprema, vreme kao i vlažnost. Osnovno je pravilo da seme mora biti u zoni vlage. Tokom ranije setve seje se pliće, a u kasnijoj dublje. Ukoliko je zemljište teže, vlažnije i hladnije praktikuje se na dubini od četiri do pet centimetara. Ukoliko je suvlje i ukoliko je optimalna temperatura setva može da se obavi na dubini od pet do sedam centimetara. Na težim tipovima, i pri kasnijim rokovima, seme ne treba biti na većoj dubini od pet centimetra.

Setva kukuruza: Kako odrediti normu i podesiti sejalicu?

Gustina, odnosno broj biljaka po jedinici površine zavisi od kvaliteta zemljišta, predsetvene pripreme i potencijala hibrida koji se seje.

"Do sada sam praktikovao gustinu setve od 75.000 biljaka po hektaru", rekao nam je Bulajić napominjujući da su padavine tokom zime obezbedile dobru zalihu vlage u dubljim slojevima zemljišta što će svakako imati veliki značaj za predstojeću i početak rasta i razvoja biljaka.