Visoke temperature mogu uticati na smanjenje prinosa žitarica - koliko?

Kiše je u poslednjih mesec dana bilo dovoljno na području Kolubarskog okruga, ali neujednačeno, pa je u nekim selima bilo dovoljno padavina, a u nekim ne. Period izuzetno visokih temperatura, iznad prosečnih za ovo doba godine, nikako ne pogoduje usevima jer mogu da izazovu ubrzano sazrevanje. 

"To može dovesti do smanjenog kvaliteta zrna, odnosno do smanjenja nalivanja zrna što je jako bitno u ovom periodu kada se bliži žetva. Ječam će moći da se žanje za nekih sedam do deset dana, dok će žetva pšenice za dve nedelje biti u punom jeku. Sada je faza nalivanja zrna, a visoke temperature mogu blokirati taj proces postepenog nalivanja", kaže direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo Svetislav Marković i dodaje da se može očekivati da će, ukoliko se nastave ovako visoke temperature, biti određenih problema sa prinosima, mada strna žita za sada izgledaju dobro.

Prinosi pšenice od četiri do 4,5 tona po hektaru

Za strna žita je optimalno da u vreme pred žetvu temperature ne budu preko 30 stepeni. Žita su isklasala, nalaze se u fazi mlečne zrelosti. Sledi prelazak u voštanu, a potom u punu, takozvanu, tehnološku zrelost. Prema trenutnom stanju ovo bi mogla biti prosečna godina sa prinosima od četiri do 4,5 tone po hektaru. Jedino kod proizvođača koji su uspeli da poseju u optimalnom roku i koji su primenili punu agrotehniku, mogu se očekivati bolji prinosi.

Žetva pšenice: Očekivani prinos - pet tona po hektaru?

Žetva pšenice predstavlja jedan od najvažnijih radova ove, za ljudsku ishranu važne kulture i treba je obaviti u što kraćem vremenskom roku. Ukoliko je žetva praćena lošim vremenskim prilikama, što je u našoj zemlji dosta čest slučaj, gubici mogu iznositi i do 25 odsto od ukupno proizvedene količine zrna.

Vremenski uslovi koji su bili na početku setve, al i kasnije nisu bili optimalni za strna žita. Nedostajalo je pre svega zemljišne vlage jer je bilo malo padavina. Od kraja oktobra situacija se delimično poboljšala, pa je dosta ratara njive zasejalo tokom novembra. Zima je bila blaga, bez golomrazice, te nije bilo oštećenja na biljkama. Usevi su iz zime izašli u solidnom stanju, a većina poljoprivrednika je obavila, zaštitu od bolesti i korova. 

U Kolubarskom okrugu pod strnim žitima je oko 20.000 hektrara, od čega je pod pšenicom 13,5 hiljada hektara.

Kukuruz je sada u osetljivoj fazi

Kukuruz je ove godine u Kolubarskom okrugu posejan van optimalnog roka. Jedino je na području ubske opštine bilo nešto povoljnijih uslova u vreme setve, pa je kukuruz već uznapredovao, dok u selima valjevskog kraja može biti oštećenja usled visokih temperatura. 

"Ima dosta sela u kojima nije bilo kiše u dužem vremenskom periodu. Iako se može reći da je u proteklih mesec dana bilo dosta padavina, one su teritorijalno bile loše raspoređene, tako da će to imati uticaja na kvalitet i prinose. Na nekim mestima će biti odličan i kvalitet i prinosi. Ono što mi kao Poljoprivredna savetodavna i stručna služba možemo i radimo je, da svakodnevno budemo na terenu i da pomažemo poljoprivrednicima da se prilagode, i da odabirom hibrida preduprede ono na šta ne može da se utiče."

Ratari se sve više odlučuju na srednje rane hibiride kukuruza

U poslednjih nekoliko godina vidljiv je porast temparature na globalnom nivou, naročito u letnjem periodu. Prema rečima Markovića, biljke nisu u mogućnosti da se za kratak period prilagode i aklimatizuju. I nisu samo ratarski usevi u problemu, već i voće.

"Nakon padavina, ovako sparno vreme bez vetra može napraviti štete u malinjacima i može nastati poremećaj u sazrevanju. Mogu nastati i ožegotine na listu kada su temparature oko 38 stepeni. Dobra stvar je što je do pre par dana bilo hladnih noći, pa su biljke mogle da kompenzuju tople dane. Međutim, sada već i noći polako postaju toplije, pa savetujemo zasene, orošavanje, navodnjavanje", kaže naš sagovornik.

Neminovno je da se moramo prilagoditi klimatskim uslovima, da se mora stvarati moderna poljoprivreda kroz pravilan odabir sorti i hibrida i da se primenjuje sve što može da ublaži negativne posledice klimatskih promena, zaključio je Marković.