Ako poljoprivrednici poseju zaraženo seme lucerke, sledi uništavanje viline kosice hemijom. Jednom uništena ne znači da se neće vratiti na staro mesto.
Vilina kosica (Cuscuta epithymum) jedan je od najvećih problema u gajenju lucerke. Detelina lucerka, kao i ostale vrste detelina, rastu brzo, a uporedo sa njima i ovaj korov. Ne samo da značajno smanjuje prinos lucerke, već može da našteti i stoci, ako se u većoj količini nađe prisutna u senu. Uzrok je kuskutin, otrovno jedinjenje koje se nalazi u vilinoj kosici.
Vilina kosica nema korena, a ni lišća jer je ono pretvoreno u sitne žućkaste ljuspice koje se nalaze pri osnovi grananja. Ima samo tanka vlaknasta stabla, obično žuto - crvenkaste boje na kojima se u leto formiraju beličasti ili ružičasti cvetovi skupljeni u male grupe. U ovim cvetovima razvija se seme koje kasnije služi za razmnožavanje.
S obzirom da nema korena, a ni lišća, nije u stanju da živi samostalno. Zato joj je potrebna druga biljka hraniteljka, oko koje se obavija i pomoću sisaljki izvlači potrebne hranljive materije. Zbog ovakvog parazitskog načina života, vilina kosica svrstana je u grupu štetnih biljaka.
Prisustvo ovog parazita u lucerištu, primećuje se pre svega po belim krugovima, koji predstavljaju početak formiranja žarišta. Krugovi se brzo povećavaju i za nekoliko dana mogu da zahvate površinu od više kvadratnih metara.
Vilina kosica cveta od juna do septembra, a u avgustu seme počinje da dozreva i opada. Inače, seme viline kosice može biti u zemljištu više godina a da pritom ne izgubi klijavost. Pri povoljnim vremenskim uslovima, klija u proleće, obično nekoliko nedelja posle lucerke. Pojedine vrste viline kosice imaju sposobnost vegetativnog prezimljavanja pa kao takve predstavljaju dodatni izvor zaraze.
Pri zasnivanju novih lucerišta, potrebno je upotrebljavati nezaraženo i deklarisano seme proverenih dobavljača i pregoreli stajnjak. Ranije se vilina kosica suzbijala primitivno. To su bile različite fizičke i mehaničke mere. Kao što je prekrivanje zaražaneih površina slamom i plevom, čupanje i uklanjanje napadnutih biljaka, kao i košenje i paljenje zaraženih površina.
Sa manjom setvenom normom do visokih i stabilnih prinosa lucerke
"Neke od ovih mera i danas se primenjuju, ali samo kada se radi o manjim površinama. Ovakve mere ne daju uvek zadovoljavajuće rezultate, pa se dešava da se vilina kosica, zahvaljujući svojoj prilagodljivosti i upornosti, ubrzo opet pojavi na istim površinama. Herbicidi su danas ipak najefikasnije rešenje za uspešno suzbijanje ovog parazita. Preporučuje se Pivot 100 E i Kerb 50 WP, koji se primenjuju nakon prvog otkosa. Reglonom Forte lokalno se tretiraju pokošena žarišta kada lucerka dostigne visinu oko 10 -15 centimetara", naglašava diplomirani inženjer zaštite bilja Dragana Veljković iz Beograda.
Tagovi
Autor
