Velika razlika u prinosima pšenice, ali i u visini biljaka suncokreta - zbog čega?

Veliku pažnju u ratarskom sektoru ove godine privukli su prinosi pšenice i visina biljaka suncokreta. Na istom lokalitetu uočene su drastične razlike u rodu hlebnog zrna, ali je slična pojava primećena i kada je u pitanju suncokret - visina stabala kod istih hibrida razlikuje se i do jednog metra.

Klimatske promene, ali i sama agrotehnika, među najznačajnijim su faktorima koji utiču na oblast agrara. Usled neodgovarajuće proizvodnje, ali i sve učestalijih promena vremenskih uslova dolazi i do velikih promena u prinosima i kvalitetu plodova, što je trenutno slučaj sa ovim ratarskim kulturama.

Uskoro žetva suncokreta - prinos oko tri tone, cena viša?

"Jedna od karakteristika tih promena jesu i pojave većih ekstrema u smislu ekstremne temperature i suše, većih količina padavina u kraćem vremenskom periodu. Ono što mi vidimo kada je u pitanju suncokret je da postoji razlika u visini biljaka", navodi Vladimir Miklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Na manjim prostorima velike razlike

Trenutno polja suncokreta izgledaju dobro, napominje naš sagovornik, ali je primetna razlika u razvoju biljaka. U centralnom delu Banatu, u Zrenjaninu i okolnim mestima, suncokret je veoma nizak, dok je na samo 50 kilometara južnije ili severnije na tim istim hibridima za metar viši.

"To govori o tome da su lokalni uslovi klime postali vrlo važni. Teško je objasniti zašto se to desilo. U nekom periodu kada se po fazama razvoja determiniše koji će biti porast suncokreta, uslovi su verovatno bili takvi da je došlo do nižeg porasta. Na nekim manjim prostorima dešavaju se velike razlike. Pre neki dan smo gledali suncokrete, oglede u okolini Čonoplje, na tri do četiri kilometara vazdušnog rastojanja, razlika u visini je najmanje pola metra. Sigurno je uticaj i različit tip zemljišta, ali ne bi trebalo da to dovede do tolikih razlika."

Nije u pitanju đubrenje ili tip zemljišta

Ukoliko su na istom prostoru drastične razlike, to se, ukazuje Miklič, ne može okarakterisati kao posledica đubrenja ili tipa zemljišta, već navodi da je uticaj imala promena u određenom periodu razvoja. Ipak, niži porast ne mora istovremeno značiti i loš prinos.

Šta treba da znate o uspešnom uzgoju suncokreta?

"To može da bude i dobro zato što su niže biljke otpronije na poleganje, tako da to ne mora biti negativno. Trenutno biljke izgledaju odlično", navodi naš sagovornik.

U poslednjih nekoliko godina uočena je razlika u sadržaju ulja suncokreta. Kada je u pitanju sadržaj ulja, objašnjava, veći uticaj ima genotip ali ne treba zanemariti ni uticaj spoljašnje sredine.

"Mi sada imamo situaciju da imamo razlike u sadržaju ulja na istom setu hibrida i da u proseku mogu da budu i šest do sedam odsto. To govori o tome da se lokalni uslovi toliko razlikuju da dovode do tolike razlike, tu je i zemljište kao bitan faktor, ali nije u pitanju samo ono, klima je takva da se pojavljuju veći ekstremi nego što je to ranije bio slučaj."

O kvalitetu suncokreta i o tome da li se on razlikuje u zavisnosti od toga da li je biljka viša ili niža znaće se nakon berbe ove uljarice.

Pšenica od tri do devet tona

Kada je u pitanju pšenica, razlike u prinosima bilo je oduvek, ali su ove godine one mnogo drastičnije, ukazuje direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković. Kaže, primećeni su slučajevi da na istoj parceli prinosi idu od tri do devet tona, što nije uobičajena pojava.

"Ono što je uticalo na to su vremenske prilike i način obrade. Kada su vremenske prilike povoljne, onda te razlike ne dolaze mnogo do izražaja. Ove godine nije bilo tako. Do izražaja je došlo to šta je ko posejao, zatim način na koji je sejao odnosno cela agrotehnika kako je primenjena od setve, prihrane i zaštite do same žetve", ukazuje Saković.

Ipak agrotehnika posredi

Napominje da je ova godina bila teža za razvoj pšenice. U martu i aprilu pšenica je prošla kroz sušni period, vremenski uslovi nisu u svakom trenutku bili adekvatni. Iako sastav zemljišta ima uticaja na sam rod, Saković ukazuje da to sada nije bio slučaj.

"Ovog puta je pre svega agrotehnika došla do izražaja i oni koji se žale na slabe prinose morali bi da povedu računa o samoj proizvodnji. Imali smo situaciju da njiva do njive ima znatno različite prinose. Jedan deo naših proizvođača ne prati dovoljno ono što se dešava, posebno u zaštiti. Pšenica je ove godine u prolećni period došla nešto razvijenija nego što je to uobičajeno zato što su jesen i zima bili povoljni i oni koji su zakasnili sa zaštitom svakako su delimično uticali na svoje prinose."

U mestima gde su vremenski uslovi bili nešto nepovoljniji prinosi su manji iako su proizvođači uradili sve neophodno, ukazuje sagovornik Agrokluba i dodaje da je takva situacija bila u severnom Banatu.

Prošle godine manje zasejanih površina pod pšenicom, ove - raznoliki prinosi

"To je posledica vremenskih prilika. Međutim, u delovima Bačke gde se prinosi u jednoj njivi kreću od tri do devet tona, tu je svakako primenjena loša agrotehnika. U takvim prinosima postoji razlika i u kvalitetu. Pšenica koja nije dobro odrađena, koja je posejana plitko, koja je bila više izložena suši, gde je prihrana kasnila, ne može imati ni dobar kvalitet pored loših prinosa. Oni koji su imali problem sa prinosima imaju problem i sa kvalitetom", ukazuje Saković.

Osim dobre agrotehnike u proizvodnje same pšenice vrlo je bitan i predusev.

"Ove godine je primećeno da tamo gde je bio suncokret, ako se zaštita radila određenom hemijom, ta hemija je ostala u nivou korenovog sistema pšenice zbog male količine padavina što je takođe dovelo do manjeg roda pšenice."