Uzorkovanjem zemljišta do boljih prinosa

Analize Poljoprivredne stručne službe određuju koliko je potrebno mineralnih đubriva rasporediti po parcelama, kako bi se na najoptimalniji način prihranili usevi. U Subotici je Poljoprivredna stručna služba počela ove nedelje sa uzimanjem uzoraka zemljišta pod strnim žitima za analize sadržaja azota.

Veliko šarenilo u sadržaju azota u zemljištu 

Prvi rezultati analiza pokazuju veliko šarenilo u sadržaju azota u zemljištu. Na preporuku o prihrani utiče i opšte stanje useva koje karakteriše velika gustina, s obzirom na izuzetno povoljne vremenske uslove za razvoj tokom jeseni i početkom zime.

Direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga kaže da je vrlo bitno da se racionalno baci azot, da ne bi trebalo preterivati sa azotnim đubrivima. Kako  je pojasnio ovom merom mogu se postići značajne uštede u mineralnim đubrivima. Odnosno ako ima parcela koje ne treba prihranjivati, bolje je ta đubriva preusmeriti na jare useve.

Analiza zemljišta više nije besplatna

"Ono što mogu da kažem za ovu godinu, što je specifično, to je da raduje raspored azota, da je normalan, da treba da raste sa dubinom. Prošle godine smo imali situaciju da je sav azot bio skoncentrisan u slojevima od trideset i šesdeset santimetara, što sprečava razvoj korenovog sistema. Ove godine će biljke moći da iskoriste azot iz dubljih slojeva jer je korenov sistem dobro razvijen," rekao Varga za RTV. 

Uz preporuke za đubrenje mogu se postići visoki i stabilni prinosi

Prema rečima Milice Popadić, savetodavaca za ratarstvo iz lozničke poljoprivredne savetodavne službe kada uradite analizu zemljišta upoznate se sa osnovnim parametrima plodnosti svoje parcele, a to su pre svega pH vrednost (kiselost zemljišta), sadržaj karbonata, humusa, ukupnog azota, lakopristupačnog fosfora i lakopristupačnog kalijuma. Na osnovu tih podataka poljoprivrednik dobija adekvatnu preporuku za đubrenje i jedino se na taj način mogu postići visoki i stabilni prinosi, uštedeti novac, energija i očuvati životna sredina.

Značaj kontrole plodnosti zemljišta i kako do besplatne analize

Prema njenim rečima najveći problemi naših zemljišta su nizak nivo humusa, nedostatak fosfora i velika kiselost. U tom slučaju potrebno je sprovesti i meliorativne mere popravke tla kao što su kalcizacija, fosfatizacija i humizacija. "Osnovni cilj ovih mera je povećanje biološke aktivnosti zemljišta, a time i njihove plodnosti. Veliku grešku poljoprivrednici prave kada samoinicijativno primenjuju mere popravke zemljišta bez predhodne analize zemljišta jer na taj način ugrožavaju njegovu plodnost pa samim tim i prinose gajenih useva," istakla je Popadić u ranijoj izjavi za Agroklub. 

Isti efekat, naglašava ona može imati i pogrešan izbor mineralnih đubriva kako za osnovno đubrenje tako i za prihranjivanje.