Urea opet dostupna svima: Cene prihrane u padu?

Pavel Brezina iz Padine kod Pančeva je jedan od većih proizvođača u pančevačkom okrugu koji iza sebe ima višedecenijsko iskustvo u radu sa poljoprivrednim kulturama. Iako se pre svega bavi proizvodnjom ratarskih kultura poput kukuruza, pšenice, suncokreta i uljane repice, Brezina se takođe oprobao i u proizvodnji lešnika. Pored proizvodnje i registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, takođe ima i registrovanu firmu koja se bavi otkupom ratarskih kultura.

"Urea može odlično doprineti kvalitetu roda ukoliko se primeni na pravi način, pa je zato treba primenjivati tokom januara kada su napolju niže temperature iz razloga što azot na nešto višim temperatrama isparava relativno brzo", kaže naš sagovornik dodajući da nije toliki problem u temperaturi koliki je zapravo u zračenju. Sunčevi zraci uzrokuju propadanje uree, pa je zato je treba primeniti kada nije jako sunce a to je u našem slučaju - zimi.

Kakvo vreme je najbolje za primenu?

Kako kaže, pre kiša, mrazeva ili snegova je najbolje primeniti ureu. Takvi vremenski uslovi pomažu da se urea istopi i pomeša sa zemljištem i doprinese kvalitetu ozimnih kultura. Ona neće ispariti u roku od jednog dana, ali ako stoji na njivi nekih pet dana, neće biti tako učinkovita. Dalje objašnjava da se sva ostala dopunska azotna đubriva primenjuju kada krene vegetacioni period kultura u zavisnsti od vremenskih uslova, krajem februara ili početkom marta.

"Što se tiče prolećnih kultura, urea je tu jako dobar saveznik u pripremi za setvu jer se sam prašak pomeša sa zemljom, te se samim tim sprečava njegovo ispravanje, a vi dobijate kvalitetnu i jeftinu prihranu vašeg bilja, plus ste u isto vreme završili presetvenu pripremu", kaže stručnjak iz Padine napominjući da se sada rade planovi i kalkulacije za predstojeću sezonu.

Morate uzeti u obzir na koliko hektara sejete koju kulturu i da preračunate koliko i kakva vam dodatna azotna prihrana treba u zavisnosti od kultura kako biste troškove smanjili na minimum i na vreme je obezbedili. Naravno, preporučuje se vođenje evidencije ovih kalkulacija tokom godina.

"Ono što je zanimljivo je to da je je opet došlo do poremećaja na tržištu đubriva. Cena uree je počela da opada. Ovim padom cena, ispostavilo se da uree ima dovoljno i da nestašice baš i nisu bile tolike koliko se spekulisalo prošle godine sa sve astronomskim cenama", navodi naš sagovornik dodajući da se ureom u decembru trgovalo po ceni od 870€/t što ugrubo izađe nekih 105 din/kg. Sada je situacija takva, da je cena uree pala na nekih 90 din/kg. Prošle godine je cena dostizala i 114 din/kg. Uporedite troškove sami.

Koliko se "oseti" pad cena?

Brezina dalje računa da kada kupite nekih 25.000 kilograma uree i pomnožite to sa 10 dinara razlike, to izađe 250.000 dinara što je otprilike 2130 evra. Znači da ste vi već sada ovim padom cena uštedeli taj novac. A to uopšte, kako kaže, nije malo. Razliku između ovogodišnje i prošlogodišnje situacije sa cenama ste mogli da osetite i u svom džepu, navodi, a pogotovo ako ste veći proizvođač.

"Preporučujem praćenje berzanskih oglasa, odnosno praćenje oglasa poljoprivrednih proizvoda. Tu možete pronaći sve čime se trguje, da li se uopšte trguje, šta se nudi, u kom obimu i po kojima cenama. Izuzetno je korisno", preporučuje naš sagovornik.

"Prema mojim saznanjima, Srbija više ne proizvodi ureu i sve količine koje su dostupne na tržištu dolaze iz uvoza", zaključuje Brezina dodajući da je jedini srpski proizvođač NPK đubriva Elixir Zorka iz Šapca.