U kakvoj su kondiciji ozimi ječam i pšenica?

Pšenica i ozimi ječam u srednjem Banatu zauzeli su nešto više od 50.000 hektara oraničnih površina. Prognozno-izveštajna služba PSS Zrenjanin ustanovila je da se ovi usevi nalaze u različitom zdravstvenom stanju. Ovakva situacija na terenu direktno zavisi od roka setve.

Optimalan setveni rok za dobro stanje useva

Mirko Stepanov živi u Zrenjaninu dok se parcele koje obrađuje nalaze u ataru obližnjeg sela Stajićevo. Pod pšenicom ima 10 hektara. Za suncokret je ostavio četiri, a za kukuruz šest hektara.

"Ove godine pšenicu sam posejao na nešto većoj površini od uobičajene. Prosto sam morao da izađem u susret zahtevima plodoreda. Hlebno žito na mojim njivama je u izuzetnoj kondiciji jer mu je ova jesen pogodovala. Usev je dobar jer sam setvu obavio u optimalnom roku. Planiram da prihranu obavim oko 10. februara ako to vreme dozvoli, na bazi rezultata analize zemljišta. Po tom pitanju se uvek oslanjam na savete stručnjaka i nikada pšenici ne zakidam na potrebnmim količinama i određenim vrstama veštačkog đubriva", kaže Stepanov.

Ovaj poljoprivrednik je napomenuo da uglavnom postiže dobre prinose jer se u zaštiti useva od bolesti i štetočina obavezno oslanja na reč stručnjaka iz Prognozno-izveštajne službe.

Bujni usevi rezultat kvalitetne setve i dobrog sortimenta

ZZ "Veljko Lukić Kurjak" iz Lukićeva jesenas je pšenicu zasejala na svega dvadesetak hektara. Ali zato je ječam zauzeo čak 130 hektara. Setveni rokovi su i ovde ispoštovani. Ječam je sejan od 13. oktobra, pa sve do kraja desetog meseca. Pšenica se sejala od 23. do 31. oktobra.

"Nismo žurili sa ranim rokovima setve. Verujem da će se ispostaviti da je ova varijanta bolja. Kada govorimo o sortimentu, napomenuću da smo zasejali stočni ječam Nonius i pivski ječam Nektaria. Ingenia je sorta pšenice za koju smo se opredelili", kaže Jugoslav Lazić, agronom u ovoj zemljoradničkoj zadruzi. On napominje da je prvi zasejani ječam u intenzivnom bokorenju, prekrio je zemljište, što već sada pokazuje da će biti izuzetno bujni usevi. Ječam koji je poslednji zasejan takođe je u fazi bokorenja, ali je usev mnogo manji.

"Kada govorimo o pšenici valja napomenuti da je ona u jako dobroj kondiciji i da je takođe u fazi bokorenja. Pšenica još uvek nije prekrila zemlju, ali u normalnoj godini upravo ovako i treba da prezimi. Išli smo u obilaske parcela, posebno onih na kojima je zasejan ječam kako bi ustanovili da li su prisutni glodari. Oni ne prave probleme čemu su doprinele učestale magle, te je njihova brojnost mala. Toplo vreme za ovo doba godine i velika vlažnost vazduha sigurno će doprineti širenju bolesti koje se sada javljaju samo sporadično. Ali o tome je još rano govoriti", dodaje Lazić.

Pojava golomrazice svakako može oštetiti useve, posebno one izrazito bujne, napominje Jugoslav Lazić. Ako ova zima bude blaža, usevi će biti pregusti što će dovesti do njihovog poleganja, do formiranja kolenca na većim visinama.

Zbog izuzetno dobrog koeficijanta bokorenja kod biljaka će se javiti veća potreba za hranom, veća masa, veći sklop, a samim tim biće otežana i zaštita useva. Ove godine će verovatno biti teško napraviti u srazmeri dobar prinos i izbeći poleganje strnina.

Problema će biti sa septorijom i mrežastom pegavosti

Pšenica i ječam zasejani u ranijim rokovima više su napadnuti bolestima i štetočinama, ali još uvek nije vreme za tretmane, poručuju stručnjaci zrenjaninske Prognozno - izveštajne službe. Ipak se zbog visokih temperatura za ovo doba godine beleži rana pojava patogena, ali i intenzivniji rast i razvoj biljaka.

"Očekujemo da će tokom zimskog perioda žita biti izuzetno iznurena te da će se prihrani morati pristupiti i nešto drugačije, ali i ranije. Kasni rokovi setve koji podrazumevaju zadnju dekadu oktobra i početak novembra meseca, usevima su doneli bolju kondiciju i manje lisne mase i nisu toliko potrošeni. Od dominantnih bolesti sada na terenu srednjeg Banata imamo sivu pegavost. Reč je patogenu koji napada donje listove i proizvođači ovaj problem lako rešavaju jer biljka te listove svakako odbacuje. Mrežasta pegavost na ječmu je malo zahtevniji patogen jer se širi difuzno. Veći intenzitet beleži se na parcelama gde je već prisutna infekcija", objašnjava Snežana Parađenović, zaštitar bilja u PIS-u Zrenjanin.

Dalji rast i razvoj žita zavise od vremenskih prilika u narednom periodu, ali već sada se može sa sigurnošću reći da će biti problema sa septorijom na pšenici i mrežastom pegavosti na ječmu.