U Baču održan "Žetveni dan"

Žetva pšenice u Vojvodini u punom je jeku i ratari su negde na polovini posla. Pre početka skidanja žita sa njiva prognozirano je da će otkupna cena biti između 15,50 i 16 din/kg.

Prognoze su se i ostvarile, a nakon prvih otkosa na berzi se izdefinisala cena od približno 16 din/kg bez PDV-a. Produkta berza u Novom Sadu zabeležila je značajan promet i zbog toga je ova cena i relevantna, rekao je ovom prilikom u Baču Žarko Galetin, direktor berze.

"Kako žetva odmiče prisutniji su uticaji "velikih igrača" na tržištu. Oni imaju svoj interes, da pšenicu kupe što jeftinije, dok proizvođači žele da je prodaju što skuplje. U ovoj utakmici uvek je neko oštećen. Cena pšenice jeste izuzetno niska, ali to se i moglo očekivati jer je ponuda i na našem i na svetkim tržištima izuzetno velika. Svet se suočio sa čak rekordnim prelaznim zalihama od 240-250 miliona tona. Na našem tržištu situacija je slična, prelazne zalihe od 2,7 do 2,8 miliona tona, uz očekivano dobar prinos vrše veliki pritisak na tržište i umanjuju otkupnu cenu ovogodišnjeg roda", objasnio je Galetin. On je napomenuo da se sadašnja situacija, kada je reč o cenama, može porediti sa prošlogodišnjom, kada se pšenica u startu otkupljivala za 16,50 din/kg, ali veoma brzo je skočila na 18 din/kg. Slična cena zabeležena je i 2010. i 2013. godine. Tada su i prinosi bili slični sadašnjim i u svetu i kod nas.

Statistika kaže - 4,9 tona po hektaru u proseku

O ovogodišnjem rodu pšenice uglavnom se kaže da je prosečan. Malo je diskutabilan taj prosek jer se mogu čuti oprečne izjave da je on od 5,5 do 6,5 tona po hektaru. Statistika kaže da je sada, na sredini žetve, prosečan prinos u Vojvodini 4,9 t/ha. Naravno, ključni faktori koji utiču na prinos su kvalitet zemljišta, izbor sortimenta, primenjena agrotehnika i vremenske prilike.

I ako je atar Bača poznat po zemlji lošijeg kvaliteta, Ivan Osičan, mladi poljoprivrednik iz ovog mesta ostvario je prinos od 8 t/ha. "Tih 8 t/ha je najbolji rod i on nije zabeležen na svim mojim parcelama. Na zemljištu lošijeg kvaliteta i prinos je znatno niži. Mogu samo da kažem da se puno ulagalo u proizvodnju i sada imamo ovako nisku otkupnu cenu. Nama bi odgovaralo da se kilogram pšenice kupuje za 20 dinara. Na žalost imam kreditna zaduženja o čijoj otplati moram da razmišljam, a to znači da pšenicu moram odmah i prodati. Nema lagerovanja niti čekanja bolje cene, novac je potreban sad", kaže ovaj domaćin.

ZZ "Zadrugar" iz Bača, koja je i bila domaćin ovogodišnjeg "Žetvenog dana", pod pšenicom ima oko 500 ha ugovorenih i sopstvenih površina. Ova zadruga je u odnosu na prošlu godinu drastično smanjila sopstvene površine pod hlebnim žitom i okrenula se proizvodnji ječma, uljane repice i suncokreta na lošijim zemljištima, a zadrugari i kooperanti su zbog prošlogodišnjih loših prinosa soje i kukuruza povećali površine pod pšenicom, objasnio je Miloš Vuković, direktor ove zadruge.

"Ovde se u monokulturi soja seje 20 godina, što je retko gde zabeleženo. Kod nas se pšenica uglavnom seje na lošijim zemljištima. Za sada beležimo prosečan prinos od 6,3 t/ha i nadamo se da će po završetku žetve to i biti konačan prosek i na našim njivama i na parcelama naših kooperanata. Ispostavilo se da su ove godine loše zemlje dale izuzetno dobar prinos. Cena je veoma loša, jer se zna da 20 din/kg pokriva troškove proizvodnje. Sve ispod je čist gubitak", komentarisao je Vuković.

Cenu pšenice ne može niko pojedinačno formirati

Predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković na "Žetvenom danu" u Baču je rekao da uopšte nije siguran da je trenutna cena kilograma pšenice koja se u javnosti pominje, zaista 16 dinara.

"Mora da se zna da na ovom tržišti niko pojedinačno, pa čak ni država, ne može formirati cenu pšenice. Da bi neko uticao na cenu morao bi da kaže da želi da kupi sve količine koje se ponude po određenoj ceni. Za razliku od prošle godine, kada su cene na međunarodnom tržištu tokom žetve počele da rastu, ove godine je bilo obrnuto. U zadnjih 10 dana koliko sa prekidima i traje žetva, cene na mađunarodnim berzama padaju. Računali smo da imamo sigurnu cenu od 16,20 din/kg. Međutim sada je ona bliža cifri od 15 dinara za kilogram. Mislim da će se cena u samoj žetvi formirati između 15,50 i 16 din/kg. Normalno je da proizvođači ne mogu zbog toga biti zadovoljni", rekao je Saković.

On je dodao da svi zapravo mogu govoriti o prognozama i očekivanjima, kao i da je jedina dobra vest da otkupna cena teško da može da bude niža. Saković smatra da baš nema mnogo mesta za optimizam jer su vremenske prilike za sada u celom svetu skoro idealne. Nigde nije bilo velikih problema u proizvodnji pšenice. Posle tri rekordne godine na svetskom nivou, tu je i četvrta koja je blizu tih rekorda. On se složio sa Galetinom da je takav dobar rod u seriji napravio velike zalihe, te da se dobre cene ne mogu ni očekivati. Ovo se može promeniti jedino ako vremenske prilike nanesu ogromne štete usevu u npr. Ukrajini, Kanadi, Rusiji ili severnoj Evropi, gde žetva treba da počene za dva meseca. Ali, to su već nagađanja.

Cena pšenice od 20 din/kg nije želja, toliki su troškovi

Ovim rečima je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine komentarisao trenutnu otkupnu cenu najznačajnije žitarice. Ono što sada znamo je da su prinosi dobri, kvalitet solidan, ali ne možemo da se mirimo sa otkupnom cenom, rekao je Jovanov.

"Proizvodnja jednog kilograma pšenice košta 20 dinara bez bilo kakve akumulacije i to je to. Naš poljoprivrednik teži da ima veće prinose, a to znači da su i njegova ulaganja veća. Proizvodnja hlebnog žita po hektaru košta 100.000 dinara. Moram da podsetim je Vojvodina žitnica i da je ovo svečan dan jer je žetva svečanost, i da napomenem da pšenica ne treba da se seje samo zbog plodoreda. Na osnovu naznaka sa terena apelujem na primarne proizvođače da se malo strpe i sačekaju bolju cenu jer je ova trenutna nedopustiva", rekao je predsednik ZSV. On je napomenuo i da u priču o proizvodnji i otkupu pšenice mora da se uključi i država jer su proizvođači ove žitarice veoma ozbiljni ljudi koji puno ulažu.

Povećanje prinosa smanjuje proizvođačku cenu

ZSV uradio je varijaciju proizvođačke cene u odnosu na prinos pšenice. Varijacija prinosa prikazana je sa korakom od 250 kg i ona pokazuje da ukoliko je rod 3,5 t/ha proizvođačka cena iznosi 28,57din/kg, a uz akumulaciju od 10 procenata to je 31,43 din/kg. Ukoliko je prinos veći za 250 kg/ha proizvođačka cena je za 1,90 dinara po kilogramu niža. Sa povećanjem prinosa smanjuje se proizvođačka cena, te rod od 5 t/ha podrazumeva proizvođačku cenu od 20 din/kg sa akumulacijom od 10 odsto ona bi trebala da bude 20,95 din/kg. Prinos od 5,5 t/ha smanjuje proizvođačku cenu na 18,18 din/kg, sa akumulacijom ona bi bila 20 din/kg.

Računica ZSV ide do prinosa od 7 t/ha. Uz ovakav rod proizvođačka cena je 14,29, a ona sa 10 odsto akumulacije 15,71 din/kg. Podsetimo da se u Vojvodini može očekivati prosečan rod od 4,9 do 5 t/ha.

Troškovi sve govore

Kada se pogleda struktura troškova u proizvodnji pšenice ovogodišnjeg roda koju je sačinio ZSV ona pokazuje da su poljoprivrednici u individualnom sektoru na troškove mašinskih operacija koji podrazumevaju prevoz i rasturanje NPK đubriva, oranje do 25 cm, tanjiranje, setvospremiranje, prevoz semena i setvu, valjanje, prevoz i rasturanje azotnih đubriva, četiri prskanja herbicidom, fungicidom i insekticidom, kombajniranje sa sitnjenjem slame i prevoz pšenice, potrošili 44.865,50 din/ha. To je 45 odsto ukupnih troškova. Isti procenat se odnosi i na troškove repromaterijala, u novcu to je 44.920 din/ha. Tome valja dodati i ostale troškove koji podrazumevaju doprinose za penziono i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje useva. Oni iznose 10.213 din/ha odnosno 10 odsto.