Tritikale - alternativna ratarska kultura

Zrno, brašno i zelena masa tritikalea mogu biti značajni kao sirovina u ishrani ljudi, domaćih životinja i prerađivačkoj industriji. Tritikale je kao najmlađa žitarica našla svoje mesto u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, a sve je više prisutna i u prehrambenoj industriji.

Brašno tritikalea u prehrambenoj industriji upotrebljava se za proizvodnju intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom, i u poslednje vreme sve više dobija na važnosti.

Prednosti tritikalea u odnosu na pšenicu

Tritikale se smatra kulturom budućnosti jer je veoma otporna na sve limitirajuće faktore, kao što su bolesti, insekti, siromašna zemljišta za brdska područja. U poređenju sa pšenicom ima nekoliko prednosti. Pre svega, to je sposobnost uspevanja na siromašnim zemljištima, otpornost na niske temperature te visok potencijal proizvodnje zrna i zelene mase vrlo dobrog kvaliteta.

Agrotehnika tritikalea

Tritikale traži kvalitetnu obradu zemljišta kojoj treba posvetiti dosta pažnje s obzirom na to da tritikale ima slabo razvijen žiličast koren slabe usisne moći. Priprema zemljišta za tritikale je ista kao i kod ostalih ozimih strnina poput pšenice. Oranje se obavlja na dubini od 25 cm, a predsetvena priprema se može obaviti primenom tanjirače i drljače, kao i setvospremačem koji će obezbediti stabilan sloj zemljišta za klijanje i nicanje. Najpoznatije sorte tritikalea su: Goranac, Odisej, Orao, Ognjen, Rtanj, KG 20. Optimalan rok za setvu je od kraja septembra do sredine oktobra meseca, sa 250-260 kg/ha semena, na dubini ulaganja semena 4-5cm. Setva se najbolje obavlja sejalicom koja je namenjena za setvu strnih žita.

Ukoliko se setva ne obavi u optimalnom roku može se i produžiti sa nešto povećanom količinom semena 5-10%. Da bi prinos bio dobar, potrebno je uneti u zemljište mineralna đubriva, s tim da je obavezno da se uradi analiza zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta uneti potrebna hraniva. Preporučene količine mineralnih đubriva kreću se oko 300kg/ha NPK (8:16:24). Za prihranu koriste se azotna lako rastvorljiva đubriva u rano proleće, kraj februara i početak marta meseca. Žetva se preporučuje kada vlaga zrna tritikalea padne na približno 13%. To najčešće bude pri kraju žetve pšenice.

Tritikale u ishrani stoke

U opštini Petrovac na Mlavi značajan deo proizvodnje tritikalea usmerava se prema proizvodnji stočne hrane ili u obliku zrna, a često i u obliku silaže, gde se koristi cela biljka. Kod ove žitarice najviše se koristi zrno za mlevenje, dok se u manjoj meri koristi zelena biljka za silažu. Naučna istraživanja su pokazala da u velikoj meri može da supstituiše kukuruz do 35%. Bogata je proteinima, skrobom i predstavlja dobar izvor kvalitetne stočne hrane.

Tritikale u prehrambenoj industriji

U prehrambenoj industriji brašno tritikalea upotrebljava se za proizvodnju intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom. Po tehnološkim karakteristikama brašno tritikalea se nalazi između brašna od pšenice i brašna od raži. Danas, najveći deo proizvodnje tritikalea usmeren je prema pekarskoj proizvodnji. Posebna vrednost tritikalea se ogleda u većem sadržaju proteina u zrnu 13,5-16% u poređenju sa zrnom pšenice i raži, posebno u većim količinama lizina koji je za 20% veći nego kod pšenice. Tritikale u zrnu nakupi za 1-2% više belančevina od pšenice i 3-5% više od raži. Brašno tritikalea ima više lepka od pšeničnog brašna. Hleb od brašna tritikalea je slatkastog ukusa.

Gde se još koristi tritikale kao sirovina?

Osim upotrebe zrna (brašna) tritikalea za stočnu ishranu i za ishranu ljudi, koristi se i za proizvodnju skroba, alkohola i pivskog slada. Prilikom prerade tritikalea najpre se dobija slad, od koga se pravi sladovina, koja se zatim fermentira u pivo. Utvrđeno je naučno da je tritikale najefikasnija biljna vrsta od koje se može dobiti bioetanol, gorivo koje je u poslednje vreme sve interesantnije na tržištu.

Foto:triticale-infos.eu