Tamo gde ne može traktor, može dron

Na farmama u maloj državi Salvador u Srednjoj Americi mnoga polja (uglavnom šećerna trska), tretiraju se uz pomoć dronova. Velike letelice sа 20-litarskim rezervoarima za đubrivo ili pesticide prate unapred mapirane rute i prskaju useve u skladu sa njima.

U zemlji u kojoj je pristup poljima često težak za traktore, pa čak i avione, dronovi pokazuju veliki potencijal. Nik Navratil (Nick Nawratil) iz kompanije Hylio smatra da bi se upotrebom dronova prinosi mogli poboljšati za nekoliko desetina procenata, piše BBC.

Smanjenje prekomerne upotrebe pesticida i đubriva

Trenutno, najveći deo tretiranja na farmama u Salvadoru temelji se na eksperimentima, a ova kompanija ih obavlja puno. Navratil kaže da tokom jednog prepodneva mogu da tretiraju i do 40 hektara površine. Videli su i koliko brzo šećerna trska, koja može da dostigne  6 m ili više, može da naraste nakon ovakvog raspršivanja đubriva. 

Pozitivna iskustva stižu i iz drugih krajeva sveta, pa je tako jedan južnoafrički farmer nedavno izjavio da se korišćenjem drona na njegovoj farmi smanjila upotreba pesticida za 30%, a velika francuska poljoprivredna zadruga Ocealia zabeležila je prosečni porast prinosa od 10%, tvrde iz kompanije.

Ta poboljšana efikasnost mogla bi da utiče na smanjenje prekomerne upotrebe pesticida i đubriva, što negativno utiče na bioraznolikost i podzemne vode.

Multispektralni senzori prepoznaju nedostatak hraniva ili oštećenja useva

Za zemlje u razvoju u visoko konkurentnom svetskom poljoprivrednom tržištu, dronovi su sve primamljiviji. Na Filipinima je nedavno objavljeno da će testirati dronove na 5.000 hektara poljoprivrednih površina za prskanje useva. U Indiji se sprovodi sličan pilot projekat na farmama pamuka.

Postoje mnoge tehnološke kompanije koje tvrde da njihovi poljoprivredni sistemi temeljeni na dronu mogu da povećaju prinos poljoprivrednika - među njima i kompanije PrecisionHawk i Airinov u Francuskoj.

U Airinovom slučaju, multispektralne kamere koriste se za analizu apsorpcije azota u pojedinim stadijumima razvoja useva, prikazane na takozvanoj Zadoks skali. To pomaže poljoprivrednicima da odrede najbolje vreme za dodavanje đubriva i gde je to najpotrebnije, smanjujući potrošnju tog skupog resursa. Multispektralni senzori mogu da snime nevidljive talasne dužine, kao što su infracrveno zračenje i ultraljubičasto svetlo, ali i vidljivu svetlost, što im omogućuje da prepoznaju nedostatak hranjivih materija, oštećenja od štetočina i nedostatak vode.

Kompanija poljoprivrednicima nudi mogućnost pretvaranja snimke sa dronova u 3D karte svojih polja, kako bi pokazali kako voda može da prođe kroz njih - što je korisno pri određivanju kako poplave ili oticanje vode mogu da utiču na useve i zemljište.

Nedavni projekat u Brazilu upotrebio je sistem za otkrivanje šteta od stonoga na biljkama, prikazujući gde je tačno na terenu bio problem.

Iako automatizovani, dronovi zahtevaju ljudsku ruku

Dronovi mogu biti automatizovani, ali i dalje zahtevaju ljudsku ruku za vođenje, programiranje i servis, što povećava troškove. Navratil kaže da se u Salvadoru kompanija Hylio oslanja na ljudski rad, čime pomažu opstanku radnih mesta: "Mi obučavamo meštane, a oni postaju operateri na njima", kaže on.