Suva trulež - bolest uljane repice u jesen

Pored štetočina u jesenjem periodu koje mogu ugroziti uljanu repicu i povećati opasnost na posledice niskih temperatura, treba obratiti pažnju i na prisustvo simptoma suva trulež korena i stabljike - Phoma lingam na mladim biljkama uljane repice, kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Šabac Sanja Popović.

Za visoke prinose svih useva pa i uljane repice, važni su prevazilaženje stresnih uslova. Kod ove kulture to je prevencija od izmrzavanja, zaštita od štetočina kao i zaštita od bolesti.

"Do zaraze uljane repice sa gljivom Phoma lingam može doći od faze klijanaca do formiranja mahuna, a sada se simptomi pegavosti mogu videti na kotiledonim i prvim pravim listovima uljane repice. Ukoliko se zaraza ostvari na mladim biljčicama u jesen one zaostaju u porastu, poležu, a može doći i do potpunog propadanja biljaka u jesen", kaže ovaj stručnjak i dodaje da rana pojava bolesti može umanjiti prinos i preko 30 odsto, a takođe povećava opasnost i od izmrzavanja useva, jer biljke gube u kondiciji.

Simptomi prvo vidljivi u osnovi biljke

Bolest se, kako kaže, prvo javlja na donjim listovima u vidu pega prljavo bele boje, okruglog do nepravilnog oblika, a potom se širi na gornje listove. Simptomi na stabljikama starijih biljaka uvek se javljaju u osnovi stabljike ili na mestu gde je list pričvršćen za stabljiku. Pege mogu prstenasto da obuhvate stabljiku i tada se biljke prevremeno suše i lako poležu.

U okviru pega zapažaju se sitna telašca piknidi sa piknosporama koje se raznose kišnim kapima unutar useva i doprinose širenju bolesti. Uz prisutnu vlažnost optimalne temperature za razvoj bolesti su između 20 i 24 stepena Celzijusa.

Septembarske kiše za uljanu repicu su prava "bombonica"

Podsetimo, piknidi se održavaju u zemljištu do nekoliko godina, a jedna od preventivnih mera je poštovanje plodoreda i korišćenje zdravog semena, jer se patogen prenosi i sadnim materijalom. 

"Zaštitu od ovog patogena treba uraditi u jesen nakon pojave prvih simptoma i to fungicidima koji ujedno deluju kao regulatori rasta, da bi se obezbedilo bolje prezimljavanje useva, a koji su sve više u primeni. Zbog suše i nepovoljnih uslova za nicanje, usevi uljane repice su neujednačeni u porastu i kao takvi skloniji su izmrzavanju", kaže Popovićeva i dodaje da primena fungicida treba da bude u vreme formiranja lisne rozete (faza četiri do šest listova). Ukoliko dođe do izmrzavanja epikotila takve biljke se neće regenerisati u proleće.

Koje fungicide primeniti?

Kako kaže, fungicidi sa aktivnom materijom tebukonazol se pored fungicidnog delovanja ponašaju i kao regulatori rasta i obezbeđuju bolje prezimljavanje useva uljane repice. Rezultati ispitivanja pokazuju da se primenom takvih fungicida u uljanoj repici ostvaruju bolji i sigurniji prinosi. U jesen preporučena doza je 0,5-0,75 l/ha.

Po žetvi uljane repice već treba razmišljati o prevenciji jesenjih bolesti

"Primenom fungicida sa aktivnom materijom paklobutrazol poboljšava se čvrstina stabla, skraćuju internodije i jača korenov sistem, odnosno umanjuje se mogućnost poleganja useva. Kao regulator rasta redukuje vertikalni porast tako da je lisna rozeta postavljena nisko i na taj način obezbeđeno je sigurnije prezimljavanje. Takođe obezbeđuje zaštitu i od Phoma lignum", kaže savetodavac i dodaje da se može primeniti u jesen i proleće u dozi 0,35 l/ha.

Još dodaje da se primenom kombinacije fungicida na bazi aktivne materije metkonazol 0,7 l/ha + hlormekvat-hlorid dve litre po hektaru u jesen, postiže odlična kontrola ranih infekcija od različitih bolesti uljane repice i dodatno se usporava porast, što je od presudne važnosti za njeno prezimljavanje.

Preporuke zaštite i kontrolisan porast uljane repice su naročito značajne ukoliko u narednom periodu budemo imali veću količiniu padavina koje će pored povoljnih temperatura doprineti ubrzanom porastu uljane repice i potencijalno jačem napadu bolesti.