Šteta u Srbiji zbog suše - najmanje 500 miliona dolara?

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ove godine zbog suše neće imati ni približan rast prošlogodišnjem od oko četiri odsto, a šteta se procenjuje na najmanje 500 miliona dolara, mišljenje je agroanalitičara Milana Prostrana, prenosi Beta.

Afričke temperature od oko 40 celzijusovih stepeni tokom dva letnja meseca bez kiše, smanjile su rod skoro svih voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura, osim pšenice koja je požnjevena pre sušnog perioda. Od ratarskih kultura najveća šteta od suše biće na rodu soje i kukuruza, a najmanja na prinosu suncokreta.

Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50 odsto, kukuruza od 30 do 50 odsto, a suncokreta koji je najbolje izdržao visoke temperature biće smanjen za 10-15 odsto u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke.

Srbija, prema rečima stručnjaka rešenje za pad poljoprivredne proizvodnje zbog klimatskih promena i suše mora tražiti u menjanju setvene strukture i povećanju površina pod navodnjavanjm koje sada iznose manje od dva odsto u odnosu na poljoprivredno zemljište. 

Prema Biltenu JRC Mars - Praćenje useva u Evropi Italija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, zapadna Rumunija, Bugarska, Grčka, pa i Srbija bile su pogođene jakim toplotnim talasom koji je krenuo krajem jula, a posebno su bila osetljiva područja koja nisu navodnjavana.

Srbija na petom mestu po riziku od suše na globalnom nivou

Podsetimo, prema podacima projekta "Aqueduct" na Svetskom institutu za resurse, najveća opasnost od suše i to na globalnom nivou je u tri evropske zemlje, među kojima je i Srbija, koja je čak na 5. mestu, prenosi Statista. 

Suša je pritajena globalna kriza koja bi mogla da postane sledeća pandemija ako zemlje ne preduzmu hitne mere u upravljanju vodama i zemljištem kao i rešavanju klimatskih vanrednih situacija, naveli su u nedavnom UN-u u svom izveštaju upozorivši da je njome ovog veka direktno pogođeno najmanje 1,5 milijardi ljudi. Istovremeno, ekonomski trošak procenjuje se na 124 milijarde dolara.