Šta je organska poljoprivreda, a gde je problem digitalne?

Vladimir Vukadinović penzionisani profesor poljoprivrednih nauka za Agroklub komentarisao je organsku i digitalnu poljoprivredu, setvu bez obrade, ali i način primene hraniva na useve ozimih žitarice i uljanu repicu.  

"Biljke usvajaju i nitratni i amonijski azot. Amonijski, ako ga odmah ne ugrade, ako je hladno, otrov je za biljke. Ako primenite UAN za hladnog vremena, vi ćete je zaustaviti u rastu i razvoju upravo kad bi trebalo brzo napredovati. Ako je temperatura niža od 10°C, ne treba ni primenjivati UAN jer ćete spržiti biljke. Za sve to vreme biljka raste, a vi ste azotom zaustavili njen razvoj pa će na kraju kasniti nedelju, dve", kaže za početak Vukadinović. 

Kako napominje, analiza zemljišta je prvo pravilo.

"U poslednjih 25 godina, empirijska istraživanje pokazala su kako pravila N-đubrenja vezana uz prinos, koje je utemeljio Džordž Stenford u 60-im godinama prošlog veka uopšteno nisu korisna, niti pouzdana. Stenford je svoje takozvano 'pravilo 1,2' postavio koristeći vrlo malo selektivnih podataka, gotovo u potpunosti bez formalne statistike sa namerom postavljanja opšteg pravila koje vredi za sva polja, odnosno uslove uzgoja", kaže i dodaje da je on je na osnovu prinosa savetovao da se doda još malo đubriva, za svaki slučaj.

"Kasnije se ispostavilo da to uopšte nije tačno. No, taj princip još uvek živi kod nas." 

Kako daje primer, 50 odsto od onoga koliko se primeni, 50 odsto će uzeti biljka, ostalo će se izgubiti ili držati u mikroorganizmima i žetvenim ostacima, ali uglavnom izgubiti. Ili u podzemne tokove kao nitrat ili će se u kiselom zemljištu transformirati do nitratnih oksida koji prave problem sa klimom, a u alkalnom zemljištu amonijski azot lako se gubi isparavanjem, naročito iz suvog zemljišta. 

Organska poljoprivreda je miks ideologije i nauke

Prema organskoj poljoprivredi nije naklonjen, smatrajući da je to uverenje.

"Organska poljoprivreda je miks ideologije i nauke. Sada imamo smer organska poljoprivreda na fakultetu, učite studente nečemu što je nepoznanica, još ako kažete dinamička po Štajneru, to je tek mistika", kaže. 

"Ako je to nauka, onda mora biti ponovljivo, barem približno, tako da možete primeniti i iskoristiti. Naravno, svako ima pravo na svoj stav. To je najčešće komercijalna stvar i koristi se za one koji žele da misle da jedu 'zdravo'. Uopšte ne postoje naučni dokazi da je ta hrana drugačija od konvencionalno uzgojene."

Za no till setvu važna najpre rotacija useva

Upitan kakvo mišljenje ima o "no till setvi" kaže da je ona primenjivija za laganija tla. 

"Sama ideja nije loša. Kada vi otvarate brazdu, prevrćete zemlju, uvodite kiseonik, izlažete zemljište atmosferi, dolazi do razgradnje organske materije, humus pada. Što ga više obrađujete, pravite veći problem. Što je manje organske materije, više je zbijanja, stvara se pokorica, uništavate, degradirate zemljište, ali to se mora raditi pametno", navodi penzionisani profesor i dodaje da treba prvo imati rotaciju, pa onda pokrovne useve, siderate. 

"Pored toga, treba paziti kako sejati kukuruz, prema kojoj strani sveta idu redovi. Smer treba biti sever-jug, da obe strane biljaka u redu dobiju podjednako crvene svetlosti, ujutro i uveče i plave svetlosti u podne. Na crvenoj se sintetišu ugljenohidrati, a na plavoj proteini. Tako ćete povećati prinos za barem pet odsto, a i kvalitet."

Naglašava da se takva proizvodnja zasniva na svetlosti. 

Visoka tehnologija - problem u poljoprivredi?

Ono što se sve više propagira u savremenoj poljoprivredi jeste upotreba tehnologije, odnosno koncept da je digitalna poljoprivreda - budućnost.

"Još pre nekoliko godina počelo je da se priča da će dronom snimati pšenicu pa na osnovu toga prihranjivati. Ali, tu opet imamo problem koji mnogi ljudi ne vide. To je visoka tehnologija. Kada se naprave snimci useva, utvrde NDVI indeksi, normalizovani indeks vegetacije, koliko bi trebalo azota i obavimo N-prihranu, ali ne znamo koliko ima još azota u tlu", objašnjava i postavlja pitanje da li je tada biljka usvojila sve iz zemlje ili ga još ima u njemu.

"Na biljci vidite prethodno stanje, ali samo kada napravite analizu zemljišta vidite koliko ona može da usvoji. Kada napravite analizu biljke onda vidite koliko ona mora usvojiti, to su dve različite stvari."