Kada je u pitanju setva, odgovor je jednostavan - nje u Šumadiji još uvek nema. Dobrivoje Popović, dugogodišnji stručni saradnik za ratarstvo iz Kragujevca kaže da je lako konstatovati situaciju, ali je pitanje - šta dalje. Ako je za utehu ratarima, bilo je godina kada je setva počinjala i oko Božića.
Oranice u Šumadiji su suve. Od poslednje ozbiljne kiše prošlo je više od tri meseca, zbog čega ratari još nisu ušli u njive sa mehanizacijom. Ako se seme pšenice i baci u zemlju, nema dovoljno vlage da počne da klija. Optimalni rok, koji je bio u oktobru odavno je prošao, a početak setve još nije ni na pomolu. Zasejano je možda tek nekoliko stotina hektara, što je u odnosu na 25.000 do 30.000 planiranih, zanemarljivo.
Međutim, jedna od najiskusnijih stručnjaka za ratarstvo, Dobrivoje Popović, kaže da ne treba paničiti: "Dešavalo se i ranijih godina da setva kasni zbog suše, pa čak su ratari ulazili u njive oko Nove godine i Božića, pa su usevi dobro izneli".
Stručnjaci i ratari su konstatovali da ne postoje dobri uslovi za setvu. Ali glavno pitanje je šta sad?
"Ne treba po svaku cenu sejati. Moramo da sačekamo da oranični sloj dobije odgovarajuću vlažnost. Setva može da se odloži sve do prvih snegova. Pšenicu sejati kad god to bude moglo do zime, do mrazeva i snegova, ako ih bude. U ovoj situaciji tritikale je poželjno strno žito, jer može da se seje sve do decembra i januara, pa i do februara sa uspešnom proizvodnjom i prinosom. Jedino na šta treba obratiti pažnju je ječam. On vrlo teško niče i njega ove godine treba izbeći. Dakle, samo ako mora", kaže Popović.
Agropedološki uslovi u Šumadiji, udruženi sa dugim periodima bez kiše, ne idu na ruku ratarima. U ovom regionu uglavnom su smonice i ponegde gajnjače, a to su vrlo teška zemljišta u periodu suše.
"Do danas nemamo ni pripremu zemljišta, odnosno osnovnu obradu za setvu. Od avgusta do danas nije bilo moguće da se počne ni osnovna obrada, oranje i priprema zemljišta. Odrađeno je tamo gde je bila moguća redukovana obrada, eventualno sa teškim tanjiračama ili na parcelama gde su lakša zemljišta pored reka. Naravno, govorimo o sporadičnim parcelama", dodaje Popović.
I pored toga što ni u novembru nije počela setva, ne treba biti pesimista, smatra ovaj stručnjak: "Ne mora da znači da će usevi sledeće godine kasniti zbog ove situacije. Može da se dogodi da sve faze u toku proleća budu povoljne. Naravno, ne možemo očekivati maksimalni rod, ali mogu se očekivati prosečni rezultati".
Na pitanje šta će biti sa semenom koje je već zasejano, Popović odgovara da te površine mogu da budu vrlo problematične: "Može da se desi da to bude pola useva ili ništa. Desiće se poneka kišica, ali nema vlage, zrno krene i osuši se".
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
