Setva se bliži kraju: Kako zaštititi uljanu repicu od štetočina?

Na području Srbije setva uljane repice se privodi kraju, a usevi posejani u proteklom periodu se nalaze u fazi od klijanja i nicanja do razvijenog četvrtog lista. Ove godine se, prenosi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja, očekuje povećanje površina pod uljanom repicom i sada nailazi kritičan period u zaštiti od sledećih štetočina:

Repičina lisna osa (Athalia rosae)

Štete pričinjavaju pagusenice koje se hrane lisnom masom i veoma su proždrljive. Najaktivnije su u popodnevnim časovima kada je i najtoplije. Najpre skeletiraju list, a zatim ga izgrizaju između nerava ostavljajući samo glavnu nervaturu. Podsetimo, pagusenice imaju samo tri para pravih nožica, nemaju sve kao kod pravih gusenica iz porodice leptira.

"Ove 'gusenice' imaju nekoliko generacija u toku godine ali najveći problem uljanoj repici pravi poslednja generacija koja se javlja u septembru, oktobru ili čak i početkom novembra u toplijim jesenima i u slučaju velike brojnosti mogu dovesti do potpunog golobrsta", napomenuo je stručni saradnik PSS-a Tamiš Jan Babka i dodao da u takvim slučajevima su potrebni tretmani useva sa nekim od registrovanih insekticida.

Lisne vaši (Aphididae)

Direktne štete usevima nanose tako što sisaju sokove biljaka, međutim mnogo značajnije štete mogu prouzrokovati kao vektori fitopatogenih virusa. Tokom proteklih nekoliko sezona je u našoj zemlji potvrđeno prisustvo virusa žutice postrne repe (turnip yellows virus, TuYV). Simptomi zaraze virusom su crvenilo ivice lista, žutilo ili crvenilo lista između nerava.

Buvači (Phyllotreta sp.)

U početnim fazama razvoja uljane repice značajne štete mogu naneti odrasle jedinke kupusnih buvača koje se hrane lisnom masom tako što prave jamičaste otvore sa gornje strane lišća. Štete pričinjavaju i larve, naročito crvenoglavog repičinog buvača (Psylliodes chrysocephala) koje se ubušuju u lisne drške unutar kojih se hrane i mogu usporiti razvoj biljaka ili dovesti do kržljanja i uginjavanja biljaka zbog povećane osetljivosti na izmrzavanje.

Hemijske mere suzbijanja navedenih štetnih insekata treba izvoditi po postizanju pragova štetnosti:

• Repičina lisna osa - jedna pagusenica po biljci ili 50 pagusenica po metru kvadratnom;
• Lisne vaši - 20 odsto infestiranih biljaka lisnim vašima u fazi uljane repice od kotiledona do šestog razvijenog lista (EPPO standard (PP 2/8(1));
• Buvači - pet do 10 odsto pojedene lisne površine.

Mere zaštite

Proizvođačima uljane repice se preporučuju redovni obilasci useva uljane repice i po potvrdi prisustva štetnih insekata i po postizanju navedenih pragova štetnosti, primena hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida. U usevima uljane repice su za suzbijanje repičine lisne ose registrovani sledeći insekticidi na bazi aktivne materije:

• alfa-cipermetrin - 0,1 l/ha;
• alfa-cipemetrin - 0,2-0,3 l/ha;
• deltametrin - 0,2-0,3 l/ha;
• lambda-cihalotrin - 0,2-0,25 l/ha.