Semenari traže više državnih oranica

Dugo se u javnosti spekulisalo da će se državni činovnici odlučiti za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede zakonodavac se odlučio za donošenje novog zakona. Njime bi trebalo da se isprave sve manjkavosti postojećeg. Pre svega u delu oko državnih oranica. A problemi sa izdavanjem, naplatom i degradacijom samo su među prvima u nizu.

Srbija svake godine ostane bez 25.000 hektara oranica

Izbori diktiraju kada će zakon

Već su počeli preliminarni sastanci struke, potom će uslediti javne rasprave pa i usvajanje zakona. Sve, naravno, zavisi i od mogućeg raspisivanja izbora. To bi moglo sve značajno da odloži. Treba se setiti samo donošenja zakona o zadrugama. Procedura je potrajala više od deceniju i po. Zakon je četiri ili pet puta bio u procedure i svaki put je donošenje odloženo zbog izbora.

Struka ne sedi skrštenih ruku. Debatuje se šta bi sve trebalo da se nađe u novom zakonu. Sa okruglog stola koji su u Novom Sadu organizovali Regionalna privredna komora Južnobačkog okruga i Semenarska asocijacija Srbije poručeno je da bi novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, njive kojima gazduje država trebalo dati u dugoročni zakup, a proizvođači semena bi, između ostalog, trebalo da imaju prioritet pri zakupu.

U Vojvodini veliko interesovanje za zakup državne zemlje

Vasić: Semenarima nedostaje zemljište za proizvodnju

Nenad Vasić iz kompanije Chemical Agrosava kaže da je vrednost semenske proizvodnje po hektaru velika i da bi semenari trebalo da imaju prioritet pri zakupu. Od svega bi korist imali oni ali i država. "Ako uzmemo da je poslednjih godina semenska proizvodnja kukuruza u Vojvodini zastupljena na 10.000 hektara dođemo da je vrednost te proizvodnje negde oko 40 miliona evra. Ako bi to uzeli po prosečnim prodajnim cenama u Srbiji, da po hektraru proizvedemo 385 setvenih jedinica po 25.000 zrna i da uzmemo da smo vreću prodali po 25 evra dolazimo do 100 miliona evra vrednosti semenskog kukuruza koje mi ovde proizvedemo."

Vasić kaže da semenski suncokret gajimo na 2.200 hektara. Ako bi po hektaru proizveli 100 setvenih jedinica, a da je ona prodata po ceni od 150 evra (a da je bila i do 250 evra) dobijamo vrednost proizvodnje od 33 miliona evra. "Dakle, mi proizvedemo semenskog kukuruza i suncokreta u vrednosti najmanje 130 miliona evra. Jedna Francuska, u kojoj su cene semena veće, proizvede semenskog kukuruza, računajići prodajne cene, u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Mađari po tim kriterijumima proizvedu semenskog kukuruza u vrednosti 556 miliona evra. Oni su za razliku od nas sačuvali parcele, nisu ih pocepali, a mi smo danas došli u apsurdnu situaciju da teško možemo da organizujemo specifičnu proizvodnju kao što je semenska."

Velika jagma za kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem 

Na kraju Vasić je konstatovao da se trenutno cela država "trese" zbog proizvodnje maline, koju je nazvao poluproizvodom od koje ostvarimo priliv do 300 miliona evra.

Predložio je da 30-tak kompanije koje se u Vojvodini bave semenskom proizvodnjom imaju prioritet pri zakupu. Prema njegovoj oceni, u takvoj situaciji bi umesto 100 mogli da ostvarimo 500 miliona evra prihoda. Inače, u Vojvodini smo u SFRJ pod semenskim kukuruzom imali tri puta više površina. 

Na sastanku su i  predstavnici drugih semenskih kuća govorili u istom tonu. Negoduju zbog nemogućnosti dugoročnijeg zakupa državnog zemljišta kao i velike rascepkanosti parcela. Time, kažu oni, naša zemlja zbog smanjene proizvodnje gubi mnogo novca koji bi se mogao dobiti izvozom semena.

Nedimović: Dogodine zakup oranica na rok od najmanje osam godina

Aleksandar Bogunović iz Privredne Komore Srbije, na kraju sastanka ponudio je pomoć kako bi se artikulisali ovi zahtevi prema Ministarstvu poljoprivrede.

Da je velika jagma za kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem govori i činjenica da njegova cena raste iz godine u godinu. S obzirom na restituciju i da prioritet u zakupu poljoprivrednog zemljišta imaju stočari, činjenice da sve manje zemljišta ostaje institutima za naučno-istraživačku i semensku proizvodnju.